Ček još nije nestao iako su banke uvele mnoga druga, savremenija sredstva za plaćanje robe i usluga. Drugim rečima, ovaj „papir” još nije poklekao pred „plastikom”, odnosno karticama ili plaćanjima mobilnim telefonom, kju-ar kodom, skeniranjem…
Podsećanja radi, pre dvadesetak godina, kada su strane banke masovno ulazile na tržište, njihovi službenici su klijente uveravali da je čekovima odzvonilo, da ih banke neće izdavati i da uzmu kreditne kartice. Verovatno zbog toga što je kod nas odomaćeno sredstvo plaćanja na kredit kao „ček na poček”, ovaj „papir” je opstao. Ipak treba reći da je kod kreditne kartice kamata na odloženo plaćanje vidljiva, a kod čeka ne. Klijentima banaka je on ostao i kao motiv za izbor banke, jer ih nemaju sve banke. Naime, samo nekoliko banaka pruža ovu uslugu: „Inteza”, NLB Komercijalna banka, „Poštanska štedionica”…
Čekovima se dominantno plaćaju roba i usluge, a samo u neznatnom broju slučajeva neko je čekom podigao gotovinu u banci. Prema podacima Narodne banke Srbije iz prvog i drugog tromesečja 2023. godine, realizovano je oko 3,3 miliona čekova, a od tog broja 99,91 odsto činila su plaćanja robe i usluga, dok je ostatak predstavljao transakcije podizanja gotovog novca podnošenjem čeka na isplatu. Reč je o broju izdatih čekova koji su podneti na realizaciju. Maksimalan iznos sredstava koji je moguće upisati po jednom čeku je 5.000 dinara i on se nije menjao od 2008. Prema podacima za isti period, ukupna vrednost tako realizovanih čekova u 2023. iznosila je oko 15,4 milijarde dinara, tako da bi prosečna vrednost čeka bila oko 4.710 dinara. U istom periodu prosečan broj realizovanih čekova u toku meseca bio je 540.000.
Ako se posmatraju podaci o broju realizovanih plaćanja u poslednjih pet godina, primetno je smanjenje njihove upotrebe iz godine u godinu. Tako, na primer, ukupan broj realizovanih čekova u 2022. manji je za 21 odsto u odnosu na 2018, dok je vrednost realizovanih čekova u 2022. manja za 18 odsto u odnosu na 2018.
– Nesumnjivo da je važan motiv da neko koristi čekove to što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje njihovom upotrebom. Ipak, poslednjih godina uvedeni su i savremeniji instrumenti odloženog plaćanja, a tu bismo posebno naglasili debitnu platnu karticu „Dina”. NBS je prepoznala potrebu da se korisnicima ponudi bezgotovinski platni instrument koji će im omogućiti da plaćaju na odloženo, u okviru svojih raspoloživih sredstava i bez potrebe da se dodatno zadužuju u banci korišćenjem kredita – navode iz NBS.
Ček koji banka da svom klijentu kako bi ga taj klijent izdao drugom licu radi plaćanja novčane obaveze prema tom licu može se obrisati iz evidencije čekova banke samo ako je ček podnet na naplatu i naplaćen ili ako je poništen u skladu sa zakonom. U svim drugim slučajevima klijent banke kome je banka omogućila korišćenje čekova i izdala mu čekovni blanket dužan je da obezbedi sredstva na računu u banci kojima će pokriti iznos na koji glasi ček, a najviše do 5.000 dinara (što predstavlja iznos koji je sporazumom banaka utvrđen kao najviši iznos na koji može da glasi jedan ček) – poručuju iz NBS.
(Pančevac)
