Najmlađi igrač prvog tima fudbalskog kluba „Banat” iz Pančeva 1921. godine bio je sedamnaestogodišnji učenik Vukašin Aleksijević, golman ekipe. Bilo je to vreme kada se u školama dobijala kazna zbog bavljenja sportom.
Baš u to vreme mladi Vukašin je na utakmici lokalnih rivala iskazivao svoj raskošan talenat u odbrani gola. Prepoznao ga je tada njegov profesor biologije, Karoši, član uprave konkurentskog kluba. Malo je nedostajalo da mladi golman, umesto nagrade za izvanrednu odbranu, bude kažnjen najstrožom kaznom. Što se to nije desilo, mogao je da zahvali svom saigraču, centarforu „Banata”, profesoru gimnastike u pančevačkoj Gimnaziji Milošu Crnjanskom. Budući bard naše književnosti izgladio je stvar kod svog ljutitog kolege.
Vukašin Aleksijević je izbegao kaznu. Da se ne bi ponovilo nešto slično, u „Banatu” su se dogovorili da Vukašinu umesto pravog prezimena pripišu izmišljeno – Kukac. U svim
izveštajima sa fudbalskih utakmica u ondašnjem „Pančevcu” golman „Banata” je bio Vukašin Kukac. Nadimak koji je tada dobio ostao mu je zauvek!
Najsrećnije trenutke u golmanskoj karijeri doživeo je 1925. godine, kada je „Banat” postao prvak tadašnje Južne zone. Međutim, te iste godine, na utakmici u Bečkereku (današnjem Zrenjaninu), slomio je ruku. Tako se završila golmanska karijera Vukašina Aleksijevića Kukca, ali ne i sportska! Na studijama u Beču pokušao je da zaboravi sport koji je najviše voleo – počeo je da igra tenis. Po povratku u Pančevo postaje najbolji igrač u gradu na Tamišu. Sve do početka Drugog svetskog rata takmičio se uspešno s najboljim teniserima iz Beograda, Zemuna, Vršca i Pančeva. Nekoliko puta osvojio je titulu prvaka Pančeva. I dalje je posećivao sve fudbalske utakmice u gradu. Neretko, stao bi između stativa na prijateljskim utakmicama i davao oduška mladalačkim snovima. Po završetku rata Vukašin Aleksijević Kukac je jedan od osnivača Teniskog kluba „Sloga”, ali je i u upravama fudbalskog i veslačkog kluba. Još nekoliko godina, na teniskim terenima u Narodnoj bašti, osvajao je titule prvaka grada i, kao prvi posleratni trener tenisera, učio mlade ovom lepom sportu. Posle 1950. godine se povukao.
Čekajući da neko od njegovih sinova nastavi u fudbalu gde je on stao – i dalje je redovan posetilac fudbalskih utakmica u Pančevu. No oni su bili rukometaši, košarkaši i teniseri, samo ne fudbalski golmani.
Ipak, želja mu se ispunila kada mu se rodio unuk Petar. Vukašin je bio siguran da je dobio naslednika. Deda je Petra vodio na fudbalske utakmice i pričao mu o svojim golmanskim danima. Pošto su stanovali pored stadiona, bili su česti posetioci utakmica. Kad god bi deda pitao unuka šta će da bude kad odraste, ovaj bi mu odgovarao:
– Deda, ja ću da studiram za golmana! I stvarno, Petar je postao golman u podmlatku „Dinama”. Kao veliki talenat, ubrzo se našao u podmlatku beogradske „Crvene zvezde”. Postao je i golman kadetske reprezentacije. Nažalost, deda Vukašin to nije doživeo.
Za sve što je učinio za fudbalski sport u Pančevu, Vukašin Aleksijević Kukac dobio je mnoga priznanja. Navešćemo samo najvažnija – Medalju za dvadeset godina rada na omasovljenju fudbalskog sporta 1966. godine i Zlatnu plaketu FSJ povodom proslave 50 godina fudbala u Jugoslaviji 1969. godine. Medalju i naziv zaslužnog sportskog radnika dobio je od SOFK-a 1970. godine. Najzad, dobio je i posebno priznanje za doprinos unapređenju fudbalskog sporta, 1975. godine.
(Pančevac)
GRADI SE PRUGA OD PANČEVA DO RUMUNIJE: Uskoro vozovi od našeg grada, preko Vršca, do susedne zemlje
DRUŽINA PANČEVO 1813 PROSLAVILA 210. ROĐENDAN: Torte i diplome za najmlađe članove ekipe! FOTO
