Jesen je ove godine zablistala u prelepim bojama i sunčanim danima, koji nam popravljaju raspoloženje. Teško je odoleti potrebi da se više krećemo, rekreiramo, igramo, pa i da radimo kada nam ovakve vremenske prilike idu naruku.
Na naše zdravlje uticaće pozitivno i to što ove godine, zbog lepih sunčanih dana, nismo prinuđeni da dugo boravimo u zatvorenom prostoru. Ali alergije i viroze su učestalije u ovo godišnje doba, pa treba imati u vidu okolnosti koje će ubrzati njihovu pojavu.
Koncentracija polena ambrozije u vazduhu se smanjuje početkom novembra i to je za mnoge dobra vest. S druge strane, veća količina vlage doprineće pojavi buđi, kako napolju, tako i u zatvorenom prostoru. Ovome posebno pogoduju gomile lišća koje napolju truli, a istovremeno i slabo provetreni i hladni zidovi u kući. Pažnju treba obratiti i na lišće biljaka koje držimo u prostorijama ukoliko ono opada i truli. Grinje su još jedan veliki okidač alergije i respiratornih tegoba, a one se najviše kriju na mestima koja skupljaju prašinu: u tepisima, zavesama, nameštaju i kod ložišta. Tepisi na betonskim površinama jednako doprinose nakupljanju prašine i pojavi vlage. Važno je naglasiti da grinje borave na našoj koži i posteljini, pa je neophodna redovna higijena i češće pranje posteljine koju koristimo. Kada se kijanje, suv kašalj i suženje očiju javljaju posle usisavanja ili brisanja prašine, to je znak da su ovi simptomi prouzrokovani alergijom na grinje. Klimatizacija prostorija, pranje veša i posteljine na temperaturama većim od 60 stepeni, uz redovno čišćenje prašine, doprineće tome da koncentracije alergena budu mnogo manje.
Ali kijanje, kašalj, suženje i zapušenost nosa nisu simptomi samo alergija. Jesenjim respiratornim infekcijama doprineće mnogi faktori koje smo već spomenuli. U ovom periodu se javlja i manjak vitamina De, čija se uloga u jačanju imuniteta sve više ističe. Potreba za većim okupljanjem u zatvorenom olakšaće prenošenje virusa i bakterija sa zaraženog na zdravog čoveka. Suv vazduh u zagrejanoj prostoriji takođe pojačava iritaciju respiratornih puteva i omogućava lakši prodor uzročnika zaraze. Duvanski dim je još jedan faktor koji doprinosi pogoršanju infekcije, kao i alergije. Sve su to okolnosti zbog kojih pre svega deca i hronični pacijenti treba da izbegavaju duže boravke u prostorijama s mnogo ljudi. Ipak, sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo da su aktuelne vremenske prilike takve da nam omogućavaju manje stresa, više rekreacije i više zdravlja u narednom periodu.
(Pančevac)
