Državni sekretar za nacionalne manjine u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je deo Vlade Republike Srbije zadužen za nacionalne manjine – nacionalne zajednice.
PANČEVAC: Pre skoro godinu dana izabrani ste za državnog sekretara za nacionalne manjine u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Kako ocenjujete rad Ministarstva u tom periodu?
REJHAN KURTOVIĆ: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u proteklom periodu aktivno je radilo na preduzimanju svih mera i aktivnosti iz svoje nadležnosti, na unapređenju ljudskih i manjinskih prava, poboljšanju položaja nacionalnih manjina, integraciji pripadnika romske nacionalne manjine, rešavanju problema socijalno marginalizovanih grupa, borbi protiv diskriminacije, ostvarenju rodne ravnopravnosti, stvaranju podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva i afirmaciji dijaloga u društvu. Uspešno su sprovedeni izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i vanredni elektorski izbori za članove Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, što je rezultiralo konstituisanjem svih nacionalnih saveta i izborom organa nacionalnih saveta, a predstavnici Ministarstva su prisustvovali svim konstitutivnim sednicama nacionalnih saveta. Organizovali smo obuke za sve novoizabrane rukovodeće organe nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Urađen je komentar Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Povećana su budžetska sredstva svim nacionalnim savetima. Uspešno je usvojen Izveštaj o Republici Srbiji u Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi. Nastavljena je saradnja s Delegacijom Evropske unije, Savetom Evrope, Misijom OEBS-a, Evropskim centrom za manjinska pitanja, te različitim institucijama i svim državnim organima u čijoj su nadležnosti pitanja iz oblasti ljudskih i manjinskih prava, rodne ravnopravnosti i antidiskirminacije. Započeli smo niz projekata, koji su u toku, a najavljujemo još puno projekata u narednom periodu.
• Srbija se nalazi na putu evropskih integracija. Na koji način je vaše ministarstvo doprinelo ovom procesu? Šta je u tom pogledu urađeno, a šta tek treba da se uradi?
– Vlada Republike Srbije postiže velike rezultate na putu evropskih integracija, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog daje svoj doprinos na tom putu. Posebno treba napomenuti da su sva pitanja koja su u mandatu našeg ministarstva od izuzetnog značaja za put Srbije ka Evropskoj uniji. Pitanja koja se odnose na vladavinu prava uvek su u glavnom fokusu Brisela. Naše ministarstvo je u prethodnom periodu bilo i više nego usmereno na unapređenje strateškog i normativnog okvira u oblasti antidiskriminacije, rodne ravnopravnosti, saradnje sa organizacijama civilnog društva i unapređenje položaja Roma, dok se u narednom periodu očekuje završetak tog posla i kada je reč o oblasti ljudskih prava, s prvim strateškim dokumentom u ovoj oblasti, strategijom ljudskih prava i novim akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Međutim, ono što je ispred nas je mnogo važnije, a tiče se sprovođenja planiranih aktivnosti u ovim dokumentima, kao i nastavka društvenog dijaloga o svim društveno važnim pitanjima i o tome gde smo trenutno na evropskom putu i šta je to što nam još predstoji u narednom periodu. Poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda svih građana i građanki i uvažavanje različitosti jeste put ka sistemu evropskih vrednosti, ali istovremeno i put ka boljem društvu. Na tome ćemo i dalje aktivno raditi u narednom periodu. Svesni smo činjenice da su pitanja ljudskih i manjinskih prava uvek aktuelna i polazna pitanja koja zahtevaju stalnu posvećenost i usavršavanje.
• Ministarstvo je jedan od organa koji sprovodi mere iz Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Kako ste zadovoljni dinamikom primene mera iz Akcionog plana i kako ocenjujete rezultate koje je Srbija do sada postigla na tom planu?
– Na početku moram reći da je jedna od naših prioritetnih aktivnosti rad na pripremi novog akcionog plana za ostvarivanja prava nacionalnih manjina. S obzirom na to da je najveći deo aktivnosti u Akcionom planu za nacionalne manjine planiran za realizaciju zaključno sa 2018. godinom, u okviru revizije Akcionog plana za Poglavlje 23 od strane Evropske komisije i Vlade Srbije, uočena je potreba za sveukupnom analizom efekata Akcionog plana, koja bi poslužila kao osnov za dalji razvoj strateškog okvira u oblasti prava nacionalnih manjina. U tom smislu u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji” pripremljena je „Eks-post analiza o realizaciji Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina”. Pomenuta analiza je pokazala da su neki ciljevi u prethodnom akcionom planu bili preambiciozni ili nedovoljno precizni u pogledu jasne poruke šta je potrebno učiniti. Kada su u pitanju pojedinačne aktivnosti, ukazano je da su one generalno vodile ka ostvarenju rezultata, ali je konstatovano da između pojedinih rezultata i aktivnosti često nije postojala dovoljno konkretna veza, kao i da je zbog nedovoljne procene dostupnih kapaciteta za sprovođenje aktivnosti kašnjenje jedne aktivnosti neretko uzrokovalo i kašnjenje drugih. S tim u vezi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog formiralo je Posebnu radnu grupu za pripremu predloga akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Radna grupa je započela rad početkom 2022. U postupak pripreme novog akcionog plana uključen je veliki broj aktera iz reda nadležnih državnih organa i institucija, ali i predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina, organizacija civilnog društva i međunarodnih organizacija. Osim toga, po potrebi i pozivu u radu Posebne radne grupe učestvuju i predstavnici drugih institucija, kao i stručnjaci, savetnici i konsultanti koji poseduju znanja relevantna za izradu ovog dokumenta. Takođe, izradi ovog strateškog dokumenta prethodila je izrada polaznih osnova i analiza efekata prethodnog akcionog plana. S ciljem uključivanja najšire javnosti u proces pripreme teksta novog akcionog plana Ministarstvo je tokom jula 2022. godine sprovelo postupak javnih konsultacija u vezi s radnom verzijom akcionog plana.
• Obrazovana je i Posebna radna grupa.
– Da. Imajući u vidu da je u međuvremenu došlo do promena u sastavu Vlade, kao i organizaciji i nadležnostima ministarstava, ali i da je nakon izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održanih 13. novembra 2022. godine došlo do promena i u nacionalnim savetima, Ministarstvo je pristupilo obrazovanju Posebne radne grupe, čiji će se sastav upodobiti s navedenim promenama, kako bi se nakon toga nastavio rad na finalizaciji akcionog plana. Akcioni plan će biti baziran, između ostalog, na Izveštaju o napretku u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, preporukama iz Četvrtog mišljenja Savetodavnog komiteta o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, kao i zaključcima i preporukama iz „Eks-post analize o realizaciji Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina”. Cilj nam je da u saradnji s nacionalnim savetima i relevantnim državnim organima predvidimo aktivnosti koje će doprineti unapređivanju položaja pripadnika nacionalnih manjina, kao i implementaciji zakonodavnog okvira.
• Međunarodnoj saradnji Ministarstvo pridaje izuzetan značaj. S mnogim kolegama iz regiona potpisuju se razni sporazumi. Kako ocenjujete saradnju s vašim kolegama iz regiona?
– Republika Srbija je u potpunosti posvećena unapređenju bilateralnih odnosa kako sa zemljama kandidatima, tako i sa susednim državama članicama Evropske unije. Spremni smo za dalje unapređenje i rešavanje svih otvorenih pitanja. Pored toga, Republika Srbija je strana ugovornica bilateralnih sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina s Mađarskom, Rumunijom, Makedonijom i Hrvatskom, koji omogućavaju da se pomenute države uključe u zaštitu nacionalnih manjina čije su matične države. Osim bilateralnih sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina, Republika Srbija je zaključila i veliki broj bilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti obrazovanja, nauke, kulture, medija, omladine ili sporta, koji doprinose unapređenju dobrosusedskih i prijateljskih odnosa, a obuhvataju i pojedina pitanja od značaja za nacionalne manjine. Pored toga, Ministarstvo ima izuzetnu saradnu s Misijom OEBS-a, Savetom Evrope i delegacijom Evropske unije u Srbiji. Kao ministarstvo, otvoreni smo za saradnju sa svim međunarodnim subjektima koji poštuju teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije i koji se prijateljski odnose prema našoj državi.
• Vi ste lično provereni i dokazani prijatelj naše makedonske zajednice u Srbiji. Kako ocenjujete rad organa naše zajednice, imate li neke zamerke ili savete kako da se unapredi organizacija?
– Hvala vam na toj konstataciji, drago mi je da ste to prepoznali. Makedonci su divni ljudi. Ponosan sam na činjenicu da imam puno prijatelja Makedonaca i da godinama unazad negujemo naša prijateljstva. I pre dolaska u Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog bio sam upoznat s radom makedonskog nacionalnog saveta. Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine jedan je od najstarijih nacionalnih saveta u našoj državi, koji iza sebe ima kontinuiran i kvalitetan rad, kao i konkretne rezultate. Bez obzira na disperzivnost makedonske nacionalne manjine po različitim gradovima u Republici Srbiji, Makedonci pokazuju visok stepen organizovanosti i odlučnosti u očuvanju svog nacionalnog identiteta. U maju ove godine bio sam u poseti Nacionalnom savetu makedonske nacionalne manjine i susreo se s predsednikom Borčetom Veličkovskim. Drago mi je da u gospodinu Veličkovskom imamo dobrog i kompetentnog sagovornika, koji se već u nekoliko mandata nalazi na čelu Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine i koji posvećeno vodi ovaj savet. Imajući u vidu da nacionalni saveti imaju izuzetno važnu ulogu u očuvanju nacionalnog identiteta, kulture, jezika i tradicije pripadnika jedne nacionalne manjine, od svih nacionalnih saveta, kao i od Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine, očekujemo transparentnost u radu, saradnju unutar članstva, kontinuiran i neposredan kontakt s pripadnicima svoje zajednice, kao i punu primenu svih zakonskih ovlašćenja, ali i poštovanje propisa i rad u interesu nacionalne manjine koju predstavljaju.
• Koja je vaša poruka našim čitaocima, ima li nešto što vas nismo pitali, a smatrate da je od značaja za makedonsku zajednicu u Srbiji?
– Vlada Republike Srbije vodi odgovornu i progresivnu politiku i, bez obzira na sve izazove s kojima se suočavamo kao država i društvo, vidi se veliki napredak u svim sferama života. Pitanja ljudskih i manjinskih prava visoko su u agendi Vlade Republike Srbije, što je dovelo i do podizanja nivoa ljudskih prava uopšte, a samim tim i prava nacionalnih manjina. Država je spremna da i ubuduće stvara dobar ambijent koji će obezbediti ravnopravnost svih njenih građanki i građana. Naš cilj je izgradnja demokratskog društva u kojem svi državljani uživaju jednaka prava i imaju jednake mogućnosti za ostvarivanje svojih potencijala, kao i ravnopravno učešće u svim oblastima društvenog, kulturnog, političkog i ekonomskog života.
(Pančevac/O. S.)
