Šoferi koje angažuje Konzorcijum privatnih prevoznika prolaze završne provere, upoznaju grad i trase, uče osnove srpskog jezika… – Ovo je prva tura stranih vozača koji će raditi u beogradskom javnom prevozu.
Prvih tridesetak vozača koji su za potrebe gradskog javnog prevoza stigli iz Šri Lanke trebalo bi polovinom ovog meseca da sednu za volane autobusa na linijama koje drži Konzorcijum privatnih prevoznika. Plan je bio da strani šoferi, koje prevoznici angažuju zbog odliva domaćih već duži period, počnu da rade stupanjem na snagu zimskog reda vožnje, odnosno početkom septembra. Ali, kako saznajemo, procedure koje su morale da se obave u vezi sa dolaskom inostranih vozača su se odužile.
Grupa koja je u Beogradu prolazi završne provere, upoznaje grad i trase, uči osnove srpskog jezika… Kako nam je još ranije rečeno, radi se o vozačima koji, kao i naši, imaju sve neophodne dozvole i veštine za obavljanje javnog prevoza.
Ovo je prva tura dolaska stranih vozača i, kako su rekli u Konzorcijumu privatnih prevoznika, već sa ovih 30 šofera očekuju da se oseti „relaksacija” na linijama koje oni drže.
Posle ove ture novi inostrani vozači trebalo bi da dođu u još tri, četiri navrata jer privatnim prevoznicima nedostaje trenutno ukupno 100 šofera (ne računajući 30 iz Šri Lanke koji su došli, ali još ne rade).
Ne nedostaju samo privatnicima vozači. I GSP „Beograd”, najveći gradski prevoznik, kuburi s manjkom šofera, prema poslednjim dostupnim informacijama fali mu oko 200 njih. Ali, pojedini sindikalci GSP-a nedavno su protestovali i žalili se da, i pored toga što se zna da hronično nedostaje vozača, najveći gradski prevoznik otpušta deo šofera zbog iznošenja kritika na rad preduzeća. Posle toga gradonačelnik Aleksandar Šapić ukazao je da ne treba olako otpuštati vozače, da je tražio da se preispita zašto su otpušteni i da mu je rečeno da je to zbog neistina koje su govorili o preduzeću. On je, kako je rekao pre oko mesec dana, tražio da se ipak vrate na posao.
Kada je reč o privatnicima, oni su još letos isticali da nemaju mogućnosti da zadrže domaće šofere koji žele da odu trbuhom za kruhom jer privatnim prevoznicima ugovorena cena sa gradom ne daje više prostora za dalje povećanje plate vozačima.
Da li je hronični manjak vozača jedan od glavnih razloga što već duže trpi redovnost javnog prevoza i što se javna vozila dugo čekaju, prevoznici o tome ne govore otvoreno. Jedino što se od njih može čuti jeste da sa trenutnim brojem šofera, koliko god da je on ispod optimalnog, uspevaju da održavaju postojeće linije. Kako? Pa tako što su drugačije organizovane smene nego ranije, kada je bilo više vozača – u prevodu, radi se duže. Zbog toga trpi neki polazak, preskoči se… A tek kada se na to dodaju iznenadni kvar vozila na trasi, samozapaljivanje autobusa, poskupljenje i nedostatak goriva jasno je zašto su sedmicama krcata i stajališta i vozila javnog prevoza i zašto se autobusi čekaju neretko po 20, 30 minuta.
(Politika)
