Berba kukuruza je završena i prve procene nisu baš ružičaste.
A o tome kako je ove godine jedan od najisplativijih strateških proizvoda rodio, govori savetodavac iz Poljoprivredno-savetodavne službe Institut „Tamiš” Jan Babka.
Problemi s nalivanjem zrna
Ovaj iskusni poljoprivredni inženjer na početku navodi da je pomenuta kultura na proleće u četiri južnobanatske opštine posejana na oko 73.200 hektara.
– Vremenski uslovi u toku setve i nicanja, kao i prvog dela vegetacije, bili su veoma nepovoljni, pa je i kukuruz na velikim površinama neujednačenog porasta. To je niže od uobičajenog, a iz tih razloga bilo je i problema u suzbijanju korova. Do kulminacije je došlo zbog veoma visokih dnevnih temperatura i nedostatka zemljišne vlage u toku jula. S druge strane, na većem delu površina oplodnja kukuruza prošla je prilično uspešno, ali slabije razvijene biljke u takvim uslovima nisu mogle da kvalitetno naliju sva zametnuta zrna. Stoga je nalivanja zrna bilo samo na manjem ili većem delu zametnutih zrna na klipu, a ni ona nisu nalivena dokraja – navodi Babka.
On ističe da su obilnije kiše pale u avgustu i za veliku većinu njiva pod kukuruzom su zakasnile.
– Problema je bilo i u spravljanju silaže od kukuruza, jer se, zbog visokih temperatura i suše, kukuruz sušio brže nego što je moglo fizički da se postigne u spremanju silaže, tako da je kvalitet jednog dela silaže upitan. Berba kukuruza, pogotovu berba u klipu, počela je posle 20. avgusta, a slično kao i kod suncokreta bila je prekidana i ometana čestim kišama u toku septembra. Zbog toga je dobar deo kukuruza ubran s vlagom većom od 14 odsto, što je dodatno povećalo troškove proizvodnje. Do danas je kukuruz ubran gotovo sa svih površina i prve procene govore da je ostvaren prosečan prinos od oko 4.750 kilograma po hektaru, a zavisno od atara, prinosi variraju od oko 2.000 do oko 9.000 – napominje ovaj stručnjak.
Uticala i masovna pojava korova
Babka kaže i da su malo bolji prinosi bili u atarima Pančeva, Crepaje, Debeljače, Sakula, kao i delovima Kovačice, Uzdina i Idvora, sve u zavisnosti od količine i rasporeda padavina u toku leta.
– Pored nepovoljnih vremenskih uslova, smanjenju prinosa kukuruza doprinela je i masovna pojava korova, do koje je došlo jednim delom zbog problema u suzbijanju i drugim, većim delom zbog masovne pojave rezistentnosti korova, na prvom mestu divljeg sirka. To nije nova pojava, s tim problemom se poljoprivrednici susreću i bore već više od deset godina. Nažalost, dobar deo proizvođača još nije shvatio ozbiljnost problema i, kao rezultat toga, rezistentni korovi se i dalje šire i za deset godina su se s nekoliko manjih i ograničenih lokaliteta u opštini Alibunar proširili na ceo južni Banat – kaže savetodavac iz Institita „Tamiš”.
Pored toga, ovaj stručnjak ističe da dobar deo proizvođača još nije shvatio da samo dugoročna antirezistentna strategija borbe protiv korova može da ublaži negativne efekte ove pojave, koja naročito u ovakvim nepovoljnim godinama nanosi velike štete proizvodnji kukuruza.
– Treba istaći i da je prošlo vrelo leto bilo treće u uzastopnom nizu, pa je populacija kukuruznog plamenca i pamukove sovice na usevima kukuruza bila izuzetno velika. I to je dodatno doprinelo smanjenju prinosa, a naročito smanjenju kvaliteta zrna kukuruza – zaključuje Babka.
Jordan Filipović
