Za svaki posao je važno imati dobar alat. Nekada taj alat treba i popraviti ili naoštriti. Tu stupaju na pozornicu čuvari starih zanata.
Oduvek je Pančevo imalo svoje stare zanatlije, uglavnom starije prosede i brkate čike koji su u većini slučajeva imali svoje male lokale prepune čudesnih sitnica u okolini gradske pijace. Malo tih zanatlija je u današnje vreme ostalo. Ali ima nekih novih klinaca koji su rado preuzeli i zavoleli pipave ručne radove koji zahtevaju puno rada i podanosti.
Oštrenje noževa je jedan od tih zanata. Većina ljudi će pomisliti kako u ovom veku postoji hiljadu i jedna spravica za oštrenje noževa kod kuće, ali apsolutno ništa ne može da se poredi s ručno naoštrenim nožem koji i najgušće brkove može da obrije isto kao i berberova britva.
Mladi i stari zanatlija
Ima sada desetak godina kako se Čaba Bisak iz Vojlovice zainteresovao za oštrenje noževa, koje je u to vreme radio njegov tast Boško Gajan, i polako se u tome do te mere usavršio da skoro svi Vojlovčani imaju bar jedan nož naoštren spretnim rukama dvojice zanatlija.
Igrom slučaja radili su zajedno u Rafineriji nafte Pančevo, gde je Boško bio na pragu penzije, a Čaba sveže zaposlen. Boško je uz svoj posao, s vremena na vreme, kolegama i svojoj supruzi Boriški oštrio noževe, pa se za to i Čaba zainteresovao. Učio je od starijeg kolege i brzo savladao sve tehnike oštrenja kako noževa, tako i satara, sekira i drugih alata. Boško je u to vreme kupio nešto od mašina, koje je s vremenom Čaba dopunio savremenijim, ali su se obojica oduvek držali stare, preglasne brusilice koju nijedna savremena sprava ne može da zameni.
U početku su zajedno radili, ali kako se Boško odselio iz Vojlovice, Čaba je preuzeo na sebe da stare mušterije, kao i nove, budu zadovoljne i poseduju kvalitetno uređene noževe.
Čabina najprometnija godina
Oduvek je 29. novembar, Dan republike u SFRJ, bio poznat i kao produženi vikend za klanje svinja. Čak i kada je praznik ukinut i zamenjen nekim drugim, Vojlovčanima je ovaj datum ostao kao zvezda vodilja da je dovoljno zahladnelo da bezbedno mogu da pripremaju meso i mesne prerađevine za godinu koja je pred njima.
Za taj veliki posao je svakom majstoru potrebno nekoliko izuzetno oštrih noževa i tu stupa na scenu kvalitetan oštrač. Ova godina je bila najprometnija, jer je u početku Čaba uglavnom oštrio noževe rođacima i prijateljima, ali kako se reč prenosila od uha do uha, počele su da naviru mušterije iz svih krajeva Srbije. Stalne mušterije su uvek tu, tokom cele godine, jer su navikli da u kuhinji imaju dobar alat, međutim jesenje i zimske kulinarske avanture dovele su mušterije iz Pančeva, Beograda, okolnih mesta, pa čak i iz Kragujevca.
Glas o dobrom oštraču proneo se i po pančevačkim restoranima, tako da profesionalni kuvari često traže pomoć od ovog zanatlije, jer nema u gradu mnogo ljudi koji rade ovaj posao. Neretko iz šale kaže da bi mogao da, uz noževe, šalje i pakovanje hanzaplasta, jer je činjenica da su posekotine češće od tupih oštrica, ali su mnogo opasnije one od sveže naoštrenih noževa.
Tri stadijuma rada
Za ovaj zanat je izuzetno važno imati spretne ruke i mudru glavu na ramenima. Brusilica na kojoj se noževi oštre je okrugao disk brusne ploče koja se vrti velikom brzinom i koja je prvi od tri stadijuma oštrenja. Ovim procesom se takoreći izvlači oštrica noža, koji se potom polira određenom pastom i filcanim diskom dok se ne dobije savršeno oštar nož.
Poslednji korak je usavršavanje oštrice na kožnom kaišu. I da, to izgleda isto kao kada berberi u filmovima oštre britve na kaišu, što dovodi do još jednog, nezvaničnog stadijuma, a to je provera da li nož brije. Dobar oštrač se poznaje po jednoj podlaktici na kojoj nema malja, jer sve noževe proverava na njoj. Ako ne brije, nije dovoljno dobro naoštren, pa ceo proces kreće iz početka.
Pored klasičnog oštrenja noževa, tu je i oštrenje sekira i raznih alata obućarima, stolarima i mnogim drugim kolegama zanatlijama.
Zanat u nasledstvo
Boško je svoje znanje i ovaj koristan zanat preneo svom zetu Čabi, koji je možda još i više zavoleo ovaj ručni rad, pa je s vremenom počeo da smišlja i dizajnira ideje o ručno izrađenim noževima i sekirama. Čaba je zauzvrat tu ljubav preneo na svog kumića Izer Andraša Davida,Izera koji je čak u Mađarskoj počeo da, iz hobija, oštri svoju britvicu koju je dobio na poklon od kumova, pa uz to zavoleo ovaj posao i sada nastavlja tradiciju očuvanja ovog retkog starog zanata.
Karolina Bisak
