Zamandaljeno
Ulaziš kroz sva vrata svojim stavom.
Ili šarmom, a moguće je da imaš i jedno i drugo.
Sve teče kako hoćeš, klizi.
Preterano je dobro, da, ume da bude preterano dobro.
Pljus, i neki detalj te poremeti.
Hm, shvatiš da ta poremećenost, ipak, nije sitnica.
Da su tvoj stav i šarm obična nadobudnost. Osetiš se…
… Zamandaljeno, a odatle se ne izlazi ni kroz otvoren prozor.
Zapušteno
Treba da se radi na sebi.
Na bilo koji način, da ne dođe do zapuštanja uma.
Čitanje, rad u polju, heklanje, pisanje, boćanje…
Eh, kakva žvaka, za to treba imati volju.
I, tu je ona neko vreme, koje može i da traje.
A kad se volja negde zagubi, nelako je pronaći je.
Neophodno je kopati u potrazi, a za to se nema – volje.
Treba da se radi na sebi.
Ograničeno
Jedna situacija, a bezgraničan broj pogleda na stvari.
Ili, kada se o njih dvoje radi, tu su bar dva.
Dobro je, lepo je dok je tako.
Onog momenta kada jedna osoba odustane od sebe…
… Ništa više nema smisla.
Nadmoć je očita, pa i dobro i lepo nestaju.
Ostaju osećanja u granicama bola i praznine.
I mantra: udahnuti, uhvatiti dah, uhvatiti dah…
(Pančevac/S.Trajković/Milan Šupica)
