Posle rata, po želji njihovih roditelja sahranjeni su u zajedničkoj grobnici u Sarajevu.
Priča o Juliji i Romeu iz Sarajeva, Admiri Ismić i Bošku Brkiću, jedna je od najtužnijih priča iz proteklog rata u Sarajevu.
Ubijeni 18. maja 1993, pre tačno 30 godina, dok su pokušali da pobegnu iz muslimanskog dela Sarajeva na Grbavicu, koja je bila pod kontrolom srpske vojske, i ostavljeni, osam dana, da mrtvi, u zagrljaju, leže na mostu.
Fotografija mrtvih tela mladog para obišla je ceo svet, a oni su sa razlogom nazvani „sarajevski Romeo i Julija“.
O Admiri i Bošku 1994. snimljen je i dokumentarni film u međunarodnoj koprodukciji.
Upoznali su se u godini kada je u Sarajevu održana Olimpijada, kada je taj grad bio praktčno centar sveta i proveli su zajedno devet lepih godina.
To što je Boško bio Srbin, a Admira Bošnjakinja nije predstavljalo prepreku ni njima, ni njihovim roditeljima, ali je onda došao rat.
U pokušaju da pre 30 godina na današnji dan pobegnu iz pakla rata, ubili su ih muslimanski snajperisti na Vrbanja mostu.
Njihova tela danima su ležala na asfaltu jer niko nije mogao da im priđe, ali su ih srpski vojnici izvukli kukama i privremeno su sahranjeni na groblju u Lukavici, koja je bila pod kontrolom srpske vojske.
Posle rata, po želji njihovih roditelja sahranjeni su u zajedničkoj grobnici u Sarajevu.
(Pančevac)
