Vijugava
Skoro ništa na planeti nije pravolinijski.
Možemo da izuzmemo lenjir i povlačenje prava u školi.
I neke neophodnosti, kao što su linije na putu.
Sve ostalo vijuga i tako traži svoj smer.
Ustupa svoje mesto kontrastu.
Apsolutna zanesenost i adrenalin, pa depresija.
Ljubav, pa mržnja.
Mada, bolje je kada je obrnuto.
Staza
Neki putići su tu obaška, sporedni su.
Često ih i ne primetimo.
Samo pustimo korak i pređemo ih.
Jer nam je u glavi šta je iza njih.
Cilj ka kome idemo.
Druge staze imaju specifičnu težinu.
Zato su i klimave.
Otud i rukohvati da se pridržimo i podržimo.
Od vode
Da smo sačinjeni od tečnosti, dokazuju nam brojne stvari.
Recimo, suze.
One ne pokazuju samo tugu, iako je tako najčešće.
U tom slučaju, treba nam „dopuna”.
Lepih emocija, osmeha, prijateljstva…
Sve to je mnogo lakše naći nego što nam se čini.
Ali jednako tako i ne pada s Marsa.
Prepoznavanje tuđe tuge vodi do lečenja sopstvene.
(Pančevac/S.Trajković)
