Petak, 9. jun, doneo je velike promene u „Petrohemiji” – umesto 20 odsto, NIS sada ima 90 odsto vlasničkog udela. Udeo Srbije sveo se na 10 procenata. Ova promena u vlasničkoj strukturi, barem trenutno, neće imati posledice po Srbiju.
Naftna industrija Srbije, podsećamo, dugo nije u većinskom vlasništvu države. Trenutno 50 odsto vlasništva drži ruski „Gasprom njeft”, potom 6,15 odsto „Gasprom”, 13,98 su manjinski akcionari, a 29,87 procenata vlasništva ima država Srbija.
S obzirom na spoljnopolitičke okolnosti, pritiske oko uvođenja sankcija Rusiji s kojima se Srbija suočava od početka rata u Ukrajini, postavlja se pitanje kakve posledice po našu državu može imati odluka da se domaća kompanija „prepusti” NIS-u, čiju većinu drže Rusi.
Ekonomski analitičar Bogdan Petrović kaže da trenutno ne postoji bojazan da bi NIS-ovo preuzimanje „Petrohemije” moglo imati posledice po Srbiju.
– Ne može da bude posledica, jer to ne predviđaju sankcije Evropske unije. NIS-ovo preuzimanje „Petrohemije” je nešto o čemu se dugo govori, za šta je Evropska komisija dala saglasnost, dakle za to je postojalo zeleno svetlo iz Brisela, nije bilo primedbi – kaže on.
Ipak, Petrović ističe da u jednom trenutku može biti problema.
– Rat donosi iznenađenja. Može se desiti da EU zatraži od Srbije da uvede neke oštre sankcije. Važno je naglasiti da trenutno nema mogućnosti za tako nešto – zaključuje.
Podsetimo kako je sve počelo. U septembru prošle godine Evropska komisija odobrila je pripajanje pančevačke „Petrohemije” Naftnoj industriji Srbije. Evropska komisija je zaključila da ovo spajanje ne bi izazvalo probleme u vezi s konkurentnošću tržišta.
Inače, ugovor o strateškom partnerstvu za državnu „Petrohemiju” potpisan je pre toga, krajem 2021. godine. NIS se tada jedini javio na javni tender za dokapitalizaciju „Petrohemije” kroz strateško partnerstvo, vredan 150 miliona evra. Pre strateškog partnerstva NIS je imao 20 odsto vlasničkog udela u „Petrohemiji”.
Taj sporazum imao je, kako su svojevremeno naveli u NIS-u, tri stuba oporavka „Petrohemije”: finansijsko restrukturiranje, realizaciju investicionog programa i promenu sistema menadžmenta kompanije.
Inače, „Petrohemija” je 2021. godinu, sudeći prema finansijskom izveštaju, završila s dobitkom od skoro 35,5 miliona evra.
Ipak, do pre samo nekoliko godina ova firma imala je ogromne gubtike. Promenu je donela 2017. godina, kada je „Petrohemija” ostvarila dobit od 40,5 milijardi dinara, iako je prethodnu, 2016, završila s gubitkom od 5,3 milijarde.
Savet Evropske unije doneo je, na samom početku rata, odluku da uvede sankcije Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu. Od tada pa do danas Srbija se tome nije pridružila.
– Imali smo korektan razgovor, ali odluku o sankcijama donose građani Srbije preko svog rukovodstva, a mi smo odluku doneli u martu 2022. godine i utvrdili svoj stav. Srbija vodi svoju politiku. Srbija je nezavisna i poštuje svoje interese – rekao je Vučić za ruske „RIA Novosti” nakon nedavnog razgovora s predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
On je, inače, više puta izjavio da će Srbija nastaviti politiku vojne neutralnosti i da će pokušati da izdrži „koliko god bude mogla” bez uvođenja sankcija Rusiji.
(Pančevac)
NOVI BROJ NEDELJNIKA PANČEVAC KOJI ĆE SE NE NAĆI U PETAK NA KIOSCIMA
