Profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić ocenio je da se približavamo gornjoj granici povećanja referentnih kamatnih stopa i naglasio da se već od septembra može očekivati blago povećanje rate, ali i da se nada da do tog povećanja može doći jednom ili dva puta, i to blago, do kraja godine.
“Lično mislim da se približavamo gornjoj granici povećanja referentnih kamatnih stopa”, rekao je Hanić za TV Tanjug na pitanje gde vidi granicu povećanja kamatnih stopa i šta će biti sa ratama kredita.
Hanić je podsetio da, s obzirom na paritet kamatnih stopa, Evropska centralna banka sledi politiku američke centralne banke, a mi sledimo Evropske centralne banke, s obzirom na to da smo povezani sa zemljama evro zone i da moramo takođe da pratimo tu politiku.
Dosadašnje povećanje referentne kamatne stope dalo je, kako je rekao, određeni efekat.
Stopa inflacije u SAD je znatno opala, kao i u zemljama evrozone, kod nas se znatno sporije smanjuje, ali je ocenjeno da su stope i dalje relativno visoke i da se sporo kreću ka referentnom okviru, koji je poželjan do kraja 2023. godine, rekao je Hanić.
“U tom smislu očekujem, imajući u vidu kumulativno dejstvo koje će se ispoljiti u narednom periodu, kao efekat ranijeg povećanja referente kamatne stope i, sa druge strane, procenjujući određene okolnosti i faktore koji utiču na ne baznu komponentu inflacije, lično ne očekujem da će doći, osim do jednog, eventulano dva puta povećanja referentnih kamatnih stopa i da to povećanje bude praktično najmanje moguće, a to je 25 baznih poena, odnosno 0,25 procenata”, rekao je Hanić.
Naglasio je da moramo biti strpljivi do kraja godine i prihvatiti ovako relativno visoke referentno stope, odnosno kamante stope kod komercijalnih banaka, relativno visoke cene kredita, odnosno novca.
Prema njegovim rečima, nažalost, zbog razornih efekata inflacije i straha iz perioda velike ekonomske finsijske krize, i SAD i Evropa, pa i mi u dobroj meri, smo spremni da žrtvujemo ekonomski rast da bi savladali taj fenomen koji je u ekonomiji indikator da je privreda pregrejana, da treba da se hladi, a najbolji lek za to je povećanje referentne kamatne stope, odnosno cene novca. Na pitanje kako da se narod izbori sa tim, Hanić kaže da su projekcije bile optimistične.
“Očekivalo se da će se mnogo ranije oboriti inflacija, da će to obaranje biti efikasnije i bržim tempom, ali se to nije dogodilo, zato centralnim bankama ostaje taj najmoćnija poluga, a to je povećanje referentne stope”, rekao je on.
Što se tiče korisnika kredita, kada je reč o građanima, zavisi da li su koristili stambene kredite, indeksirane u evrima, da se indeksiranje vrši tromesečno ili šetomesečno, već od septembra se može očekivati blago povećanje rate, rekao je on i naglasio da se iskreno nada da do tog povećanja može doći jednom ili dva puta i to blago do kraja godine.
Kaže, ako bi tako ostalo, to bi oborilo tražnju za kreditima, čime bi se smanjila ne samo tražnja građana za kreditima, i preko toga usporila građevinska aktivnost koja je povezana sa desetinama drugih privrednih aktivnosti, već bi to uticalo nepovoljno na ekonomski rast.
Prema njegovim rečima, i tražnja za kreditima od preduzeća, firmi, kompanija bi bila usporena čime bi se usporila i investiciona aktivnost bez koje nema ni rasta ni razvoja.
U tome i jeste, kako kaže, umetnost, umeće kreatora monetarne ekonomske politike da odrede lekove u dozi koja će obezbediti kompromis između određenog nivoa inflacije sa jedne strane i stope ekonomskog rasta sa druge strane.
Na konstataciju da kada govorimo o Evropskoj centralnoj banci, ovaj nivo kamatnih stopa nije zabeležen 22 godine, a kada govorimo o FED-u 16 godina, pa možemo da kažemo da je prošlo vreme jeftinog novca i da li može da se nasluti koliki vremenski period treba da prođe da taj proces krene u smanjenje.
“Očekujem da početkom 2024. možemo očekivati postepeno blago smanjivanje referentne, a time i ostalih kamatnih stopa, jer je to zaista uslov bez koga se ne može ostvariti ekonomski rast, bez koga upadamo u novi krupan problem, jer nema novog zapošljavanja, opada životni standard… tako da uz određenu cenu koju plaćamo svi, a to je žrtva da podnesemo veći teret, veće troškove života, pa i pad realnih primanja, da bismo stvorili zdraviju osnovu za bolji život, brži ekonomski rast i standard…”, naveo je Hanić.
Na pitanje šta bi rekao ako bi ga neko pitao za savet da li se sada kreditno zaduživati ili kako prevazići krizu, Hanić je rekao da bi građanima preporučio ako mogu da se uzdrže od uzimanja kredita, osim u slučaju ako postoji celovita kombinacija koja može da pokaže računicu da je korišćenje kredita dobro da bi se ostvarili drugi ciljevi.
“Najbolje je biti oprezan”, rekao je Hanić.
(Pančevac/Tanjug)
RGZ: U drugom kvartalu za kupovinu nekretnina potrošeno 1,7 milijardi evra
