Mnoge trudnice žele da znaju da li je sa bebom, odnosno plodom, sve u redu, što je i logično. U toj nameri, neke radije biraju prenatalne neinvazivne testove nego amniocentezu, pritom ne praveći razliku šta je skrining, a šta dijagnostički test.
Na našem tržištu ovi skrining testovi koštaju od 500 do 1.500 evra, pa ne čudi što su neke buduće mame podigle kredit kako bi mogle da ih priušte.
Da stvar bude gora, novac je manji problem, mnogo veći je to što testovi nisu precizni, odnosno, kako je to slikovito opisao dr Željko Ranilović, „pouzdanost im je malo veća od gledanja u šolju kafe“.
Dr Ranilović je stav izneo javno, na Tiktoku, ni ne sluteći da će izazvati lavinu komentara, među kojima je bilo mnogo negativnih.
– Mnogi su mi zamerili što ja kao doktor medicine na specijalizaciji iz interne medicine komentarišem ove stvari, ne znajući da studenti medicine uče sve, ne samo jednu oblast – rekao je za Alo dr Ranilović i jednostavnim rečnikom objasnio u čemu je problem sa prenatalnim testovima.
– Kod nas mogu da se nađu različite vrste, jeftiniji nude analizu nekoliko stvari, skuplji imaju gomilu stavki, čiji je procenat detekcije niži od osnovnog panela, a neke nisu ni klinički opravdane jer se ne mogu lečiti, a nisu indikacija za prekid trudnoće. Da bi rezultati bili merodavni, trebalo bi da se analizira DNK fetusa, ali u praksi to vrlo često nije moguće, jer je nema dovoljno u uzorku krvi uzetom od majke – objasnio je dr Ranilović.
– Onaj ko je radio test to nikada neće priznati, verovatno da se ne bi suočio sa besom budućih roditelja koji će najčešće okriviti baš njega ili nestručno transportovanje i čuvanje uzorka. Da bi izbegao te neprijatnosti, neće reći da je test nevažeći, daće samo opis da postoji visok ili nizak stepen sumnje na neku anomaliju. Opis se uvek daje na dva načina, ili kao „high risk“ ili „low risk“ ili u obliku proporcije 1:36.
S obzirom na to da vreme prolazi i da dobar ginekolog može da posumnja da sa plodom nešto nije u redu, budućoj mami ne preostaje ništa drugo nego da se podvrgne amniocentezi od koje je, ispostavlja se, uludo bežala.
Za amniocentezu važi da je zlatni standard u dijagnostici, a to je za Alo potvrdio i molekularni biolog i fiziolog Nikola Kačaki.
– Budući roditelji često nisu informisani o prednostima i ograničenjima skrining testova, što kod njih može da izazove zbunjenost – rekao je Kačaki i dodao da skrining testiranje predstavlja određivanje verovatnoće prisustva ili odsustva neke bolesti.
– Skrining testiranje služi, na primer, da sve testirane muškarce na rak prostate preliminarno podelimo na one koji verovatno imaju i one koji verovatno nemaju karcinom prostate. Sam pojam „verovatno“ nam nedvosmisleno govori da nijedan skrining test nije idealan i da nije isto što i dijagnoza neke bolesti – pojasnio je Kačaki.
Prema njegovim rečima, na istom principu funkcionišu i skrining neinvazivni testovi.
– Oni mogu da daju lažno pozitivne, odnosno, što je još opasnije, lažno negativne rezultate. Vrednosti ovih testova se izražavaju sa „high“ ili „low risk“. Bilo kakva sumnja na rezultat jednog testa na kraju dovodi do toga da trudnica bude podvrgnuta amniocentezi ili drugim dijagnostičkim testovima citogenetike ili molekularne citogenetike – naveo je sagovornik Alo i precizirao da na lažne rezultate mogu da utiču mozaicizam majke, potencijalni kancer majke, ograničeni mozaicizam placente:
– Mozaicizam nastaje kada jedna osoba ima najmanje dve ćelijske linije različitog kariotipa, a koje su nastale deobom zigota, odnosno oplođene jajne ćelije.
(Pančevac/Kurir.rs/Alo)
