Lucerka (Medicago sativa L.) po površinama je najrasprostranjenija krmna kultura kako u svetu, tako i kod nas. Njeno gajenje je rašireno po čitavom svetu zahvaljujući sastavu njene biljne mase, jer ona sadrži od 18 do 20 odsto sirovih proteina i značajne količine kalcijuma i celuloze, što je čini veoma pogodnom za ishranu preživara, naročito mlečnih krava.
Ova biljka spada u grupu drevnih kultura, jer postoje pisani dokazi da je gajena još u sedmom veku pre nove ere u Mesopotamiji, odakle se raširila po celom svetu.
Traži mnogo azota
Diplomirani inženjer poljoprivrede Jan Babka, saradnik Istraživačko-razvojnog instituta (IRI) „Tamiš”, lucerka pripada familiji mahunarki.
– To je višegodišnja biljka i na dobrim zemljištima i uz dobru tehnologiju gajenja dostiže životni i eksploatacioni vek čak i sedam godina. Zahvaljujući fiksaciji azota putem simbiotskih kvržičnih bakterija, ona u toku svog životnog veka, prema nekim autorima, fiksira oko 400 kilograma azota po hektaru, od čega 50–60 odsto ugradi u svoju nadzemnu masu, a ostatak od 150–200 kilograma po hektaru nakon razoravanja lucerišta ostaje u zemljištu i još naredne godine „dopunjava” bilans azota u zemljištu postepenim oslobađanjem – kaže Babka.
Lucerka kao krmna kultura u Srbiji je najviše zastupljena u setvenoj strukturi krmnih biljaka, s površinom do 110.000 hektara.
– Ova višegodišnja biljka ostaje na istoj površini u proseku pet godina, što znači da se svake godine seje na oko 20.000 hektara, radi obnavljanja površina i obezbeđivanja kontinuiteta u snabdevanju stočnom hranom. Setva lucerke se može obavljati u toku celog vegetacionog perioda, od marta do septembra, kada su temperature zemljišta preko šest stepeni Celzijusa. Najčešće je donedavno lucerište zasnivano u proleće, od druge polovine marta, ali u poslednje dve decenije, zbog globalnih klimatskih promena, sve češće se javljaju problemi u nicanju i razvoju zasejanog useva. Razlog su sve češća sušna proleća, s malim zalihama zimske vlage i ranom pojavom visokih temperatura u prolećnom periodu – kaže stručnjak.
Veoma zastupljena u Srbiji
Babka ističe da veoma dobra alternativa prolećnoj setvi lucerke može biti setva u toku druge polovine i krajem leta, ukoliko postoje uslovi vlažnosti zemljišta za kvalitetnu obradu, predsetvenu pripremu i nicanje lucerke.
– Ako je posejana krajem leta, lucerka izbegava napade štetočina, koji su česti u prolećnom zasnivanju, problema s korovima je mnogo manje, a lucerka sledeće godine ostvaruje prinos sena skoro kao u ostalim godinama života. Na taj način se izbegava smanjenje prinosa u godini zasnivanja, ne gubi se jedna vegetaciona sezona i veće variranje visine ostvarenih prinosa – ističe savetodavac iz IRI „Tamiš”.
Napominje kako su za gajenje lucerke najbolji predusevi strna žita, silažni kukuruz i kukuruz, a setvu lucerke posle suncokreta, soje ili uljane repice treba izbegavati.
– Osnovnu obradu zemljišta pod lucerkom treba izvršiti na dubini od 30 centimetara, bez obzira na to da li se obrada vrši oranjem ili razrivanjem, da bi se mladoj biljci lucerke omogućilo što brže i lakše ukorenjavanje. Predsetvenu pripremu treba obaviti odabirom oruđa koje će u datim uslovima najkvalitetnije pripremiti zemljište za setvu sitnog semena na maloj dubini i ostaviti ravnu parcelu, da bi u narednih nekoliko godina lucerka mogla što kvalitetnije da se kosi. Valjanje zemljišta pre setve trebalo bi da se izvede kao obavezna agrotehnička mera u ovom roku setve – ističe Babka.
Traži mnogo kalcijuma
Prema njegovim rečima, lucerka u toku jedne godine u proseku daje oko 10 tona po hektaru sena i za formiranje takvog prinosa troši i mnogo hranljivih elemenata.
– Za određivanje količine đubriva za osnovno đubrenje površina pod lucerkom najbolje je koristiti podatke iz redovne kontrole plodnosti zemljišta. Za zemljišta prosečne plodnosti preporuka unosa elemenata mineralne ishrane jeste 70 : 100 : 140 kilograma po hektaru NPK ako je reč o proizvodnji sena ili 50 : 130 : 170 za kombinovanu proizvodnju sena i semena. Lucerke su veoma veliki potrošači kalcijuma i zbog toga ga na zemljištima s niskim sadržajem ovog elementa treba eventualno dodavati – kaže ovaj stručnjak.
Dodaje da je setvu lucerke u kasnom letnjem roku najbolje obaviti u toku avgusta i najkasnije do 20. septembra, a česta je praksa kasnije setve, u oktobru, ali to nije preporučljivo jer se često i dešava da lucerka posejana u tom roku izmrzne i dobrim delom propadne tokom zime.
– U protekle dve decenije na usevima lucerke, i uopšte u atarima, evidentno je izuzetno brzo širenje viline kosice Cuscuta spp, parazitske biljke. Ona pričinjava velike štete na usevima lucerke, jer iznurivanjem useva može prepoloviti period eksploatacije lucerke. Njeno širenje se odvija sitnim semenom, veličine, boje i oblika skoro identičnim semenu lucerke. Prenos semena se odvija najčešće setvom zaraženog, nedeklarisanog semena proizvedenog bez stručne kontrole, putem mehanizacije, upotrebom zaraženog stajnjaka i pomoću vetra. Zato je bitno voditi računa o kvalitetu semena, za setvu koristiti isključivo deklarisano seme i uništavati vilinu kosicu u usevima lucerke i ostalih biljaka u kojima se može pojaviti, poput šećerne repe, kukuruza, povrća, kao i na ruderalnim staništima i korovskim biljkama u ataru – napominje Babka.
Obavezno „valjanje”
Stručnjak poručuje da setvu lucerke treba izvršiti što preciznije, da bi raspored velikog broja semenki bio ravnomerniji, što zahteva upotrebu kvalitetnih i preciznih žitnih sejalica.
– Za proizvodnju sena najčešće se seje na 12,5 centimetara međurednog razmaka, a za kombinovanu proizvodnju sena i semena na 25 centimetara. Optimalna dubina setve je od dva do dva i po centimetra i veoma je važno da ona bude što ravnomernija. Posle izvršene setve obavezno je valjanje glatkim ili „kembridž” valjcima radi uspostavljanja što boljeg kontakta semena sa zemljištem i što ravnomernijeg nicanja. U toku ovog leta bilo je mnogo padavina i stanje vlažnosti zemljišta je povoljno za obradu i pripremu zemljišta, pa je sasvim opravdano da proizvođači koji imaju nameru da obnavljaju površine pod lucerkom pristupe obradi, pripremi i setvi, jer je i kalendarski gledano sada pravi rok za ove operacije – poentira savetodavac iz IRI „Tamiš”.
(Pančevac)
