Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik posvećen Svetom Jevstatiju, ranohrišćanskom svetitelju koji se od davnina spominje kao zaštitnik lovaca i šuma.
Sveti Evstatije (negde se pominje i kao Sveti Jevstatije) dugi niz godina i sam je bio paganin. Služio je kao rimski vojskovođa u 1. veku nove ere u vreme careva Tita i Trajana i pre nego što je kršten kao hrišćanin se zvao Plakida.
Međutim, iako osvajač, Plakida je bio pravedan i dobar čovek koga je narod poštovao i voleo.
Jedna od njegovih velikih strasti bio je lov. Kada je jednom prilikom krenuo u šumu, predanje kaže da je ugledao jelena kome je među rogovima svetleo krst. Plakida mu je bez bojazni prišao i tada mu se prema priči javio Bog. Nakon toga, vojskovođa je otišao kod hrišćanskog sveštenika i krstio se zajedno sa ženom i oba sina dobivši ime Jevstatije.
Kada se nakon toga vratio u šumu, na mesto gde je ugledao jelena, Bog mu se obratio i prorekao mu težak život i stradanje u Hristovo ime, ali i večnu slavu.
Jevstatije je nakon toga tajno napustio Rim i sa porodicom počeo da živi među prostim narodom i pomaže nesrećnima. Međutim, kako je i bilo prorečeno, snađoše ga mnoge nedaće – varvari mu oteše ženu, a sinove napadoše i odvukoše zveri. Ono što Jevstatije nije znao je bilo to da su mu decu spasli čobani, a i da je varvarin koji se usudio da mu ukrade ženu ubrzo poginuo i da su oni bezbedni.
Upravo zbog te priče, postoji verovanje da ako sutra ispoštujete jedan običaj to će doprineti jačanju porodičnog mira i pobožnosti koja na duge staze obezbeđuje blagostanje duha, a samim tim i kvalitetniji život u svakom smislu.
Međutim, tu nije bio kraj njegovim iskušenjima! Kada je stigao u Rim, saznao je da je car Trajan umro. Sada je na prestolu sedeo Adrijan koji je, umesto da nagradi Jevstatija, od svetitelja tražio da prinese žrtve paganskim bogovima.
Kada je bivši vojskovođa to odbio rekavši da je hrišćanin, novi car ga je zajedno sa sinovima i ženom bacio divljim zverima. Međutim, nijedna životinja nije htela da povredi ovu porodicu! Nakon toga, naređeno je da budu zatvoreni u usijanog metalnog vola koji je korišćen kao sprava za mučenje. Kada su ih nakon 3 dana izvadili odatle, i Jevstatije i njegova porodica bili su mrtvi, ali njihova tela behu nepovređena i nesagorela.
Tri dana posle smrti narod je, u znak zahvlanosti za sve što je ovaj dobri čovek učinio, preneli telo Jevstatije i njegove porodice i sahranili ih po hrišćanskim običajima.
Sveti Jevstatije od pamtiveka se praznuje kao zaštitnik lova i lovaca u Srbiji. Veruje se da se danas valja prošetati po šumama i livadama u njegovu čast jer će tako svakoga pratiti dobra, „lovačka“ sreća.
(Pančevac)
