Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju svetog apostola i jevanđelistu Jovana Bogoslova. Apostol i jevanđelista Jovan bio je jedan od prvih učenika Isusa Hrista sa bratom Jakovom.
Jovan je bio sin Zevedejev i ribar na Galilejskom jezeru. Jovan i Jakov su nazvani sinovima groma, prema nadimku koji im je dao Isus kada ih je pozvao za svoje učenike, apostole.
Veruje se da na današnji dan ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle da ne bi miševi grizli rublje. U nekim mestima udaraju u ambare da se miševi razlete, a u mnogim krajevima u ove dane počinju svadbe, koje traju po tri dana.
Za njega se kaže da je bio jedan od omiljenih Hristovih učenika. Jedini je on, sa Svetom Bogomajkom ostao pod Krstom raspetog Gospoda, ne napuštajući Ga, obećavši da će on čuvati Presvetu Bogorodicu i služiti je sve do Njenog uspenija.
Kasnije odlazi u Efes, jer silaskom Svetog Duha na apostole, dobi zadatak da tamo širi Božansko Jevanđelje i pođe mu za rukom da preobrati mnogo naroda u hrišćanstvo. Bio je proganjan, ponižavan i mučen. Za vreme koje je proveo u progonstvu na ostrvu Patmos, napisao je čuveno Jevanđelje i Otkrovenje, a po dolasku na presto cara Nerve, bio je oslobođen i vratio se u Efes.
Sveti Jovan Bogoslov je poživeo više od 100 godina, i kada je osetio da mu se bliži sudnji čas, rekao je učenicima da mu iskopaju grob u obliku krsta. Njegovih sedam učenika ga je poslušalo, i on je živ sišao u svoj grob.
Njegovi prijatelji su se rastižili kad su to čuli, i otišli su da otvore grob ovog svetitelja, ali njegovog tela tamo nije bilo. Od tada su oni stalno dolazili na njegov grob i molili se, i tako je počelo svake godine na ovaj dan da se dešava čudo.
Crkva dva puta u godini proslavlja ovog svetitelja i to 9. oktobra kada se sećamo njegovog upokojenja i 21. maja, jer na taj dan iz njegovog groba se širi čudesni i kako vernici kažu lekoviti prah, koji su uzimali i time isceljivali svoje muke i razne bolesti.
(Pančevac)
