Požega – Iako je zakoračio u desetu deceniju života, starina Milić Vasović iz sela Tometino polje kod Požege ponosno nosi svaku od svoje 93 godine. Ono po čemu je ovaj čovek poseban, jeste činjenica da uprkos starosti nije se odrekao onog u čemu je uživeo decenijama – lova. Njegov lovački staž nakon svih obavljenih lekarskih pregleda ponovo je produžen.
– Zdravlje me dobro služi, tako da sam sve lekarske preglede, ukupno šest odlično prošao. Nema odlaganja lovačke knjižice, i dalje se ide u lov, a za njega živim više od pola veka . Sa tom ljubavlju jednostavno se živi, deda i otac bili su lovci , njihovim stazama pošao sam i ja, kaže za RINU starina Milić.
Kao i većini lovaca, najbolji saputnik u lovu je lovački pas. Milić ih je nekada imao više, a sada ima samo Aru.
– Prošle godine u lovu nestala su mi dva psa, čuveni su bili, gde se oni pojave, izgone divljač, vredeli su više od krave, dodaje ovaj strastveni lovac.
Milić za sebe kaže da lov nije samo hobi, već i način života. Ističe da svako ko je lovac u duši, na prvom mestu je i čuvar prirode.
– Ovde u podnožju Mlajena, između Požege i Divčibara , Bog na prirodnim lepotama nije štedeo. Proći ovim šumama je blagostanje za dušu i telo. Predatora ima, prave ogromne štete, tako da se najčešće sa kolegama lovcima organizujem za lov na lisice i šakale. Iznad kuće sam napravio kućerak, sklonište za lovce gde se mogu odmoriti, a najčešće je to i mesto okupljanja pre polaska u lov. Svaki od njih zna gde stoji ključ, dodaje Milić.
Pored lovačkog psa koji je lovcu najbolji prijatelj, svaki od njih pamti i prvu pušku koju je sa sobom nosio u lov.
– Jednocevka ruskinja, dan danas je se sećam, a imam evo 93 godine , vitalan sam , prepešačim kilometre i na svežem vazduhu sam većinu vremena, što bi se reklo, lov je zaslužan i za dug život, kaže Milić Vasović.
(Pančevac/RINA)
