Internista potpukovnik dr Miodrag Šipčić je načelnik Odeljenja za internu intenzivnu medicinu na VMA, a preglede obavlja i u Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika „Pančevac” objašnjava da li postoje različiti simptomi koji nam ukazuju na to da li je u pitanju srčani udar, slabost ili zastoj srca i ima li razlike u pružanju prve pomoći?
Kod angine pektoris i infarkta ljudi treba da obrate pažnju na to da li se pri obavljanju svakodnevnih poslova, u toku šetnje, penjanja uz stepenice, nekog zahtevnijeg fizičkog napora zamaraju, da li im nedostaje vazduha, da li se u grudima javlja tup bol, stezanje, pečenje. Tada bi trebalo da se jave kardiologu kako bi se uradio osnovni pregled sa EKG-om, ultrazvuk srca i neki od testova na ishemiju srčanog mišića, kao što je test fizičkim opterećenjem, odnosno ergometrijski test. Na osnovu toga na neki način možemo da predvidimo tok događaja. A ukoliko se pacijent zamara, nedostaje mu vazduha, a nema bolove u grudima ili ako tokom noći zahteva viši položaj u postelji sa dva ili tri jastuka ili ima potrebu da sedi, otvori prozor, ako se guši ili ima suvi nadražajni kašalj, uglavnom se registruje smanjena ejekciona frakcija, to jest kontraktivnost. Obično se pri tim simptomima na osnovu dalje invazivne dijagnostike, koronarografije, utvrdi srčana slabost, insufijencija, do čega je dovelo oštećenje srčanog mišića. Kod ishemijske bolesti u pitanju je suženje krvnih sudova, a kod neishemijske etiologije može biti reč, na primer, o alkoholu ili preležanom virusnom miokarditisu.
Na mogući zastoj srca mogu da ukažu nesvestice, omaglice, krize svesti, kada pacijent takođe treba da se javi na pregled i tada se rade i dodatne dijagnostike s holterima, ergometrijom… Mada je zastoj srca i dalje jako teško predvideti. A ako se desi da neko u našoj blizini, i na ulici, izgubi svest, najpre treba da pozovemo hitnu pomoć. Sami možemo da takvu osobu stavimo u bočni položaj, da proverimo da li mu je jezik zapao i eventualno, ako smo obučeni za pružanje prve pomoći, da započnemo masažu prekordijuma, to jest da na sredini grudne kosti vršimo pritisak. Masaža srca je važnija nego davanje veštačkog disanja dok ne stigne stručna pomoć.
Na javnim prostorima ili u ustanovama mogu da postoje i uređaji koji se zovu defibrilatori. Kada takav uređaj približimo otkrivenom grudnom košu, on će registrovati električnu aktivnost srca i onda možete, ako ste iole obučeni, da vidite da li se pojavljuje ravna linija, to jest srčani zastoj, ili je u pitanju neka dezorganizovana srčana aktivnost, tahikardija. Sam uređaj će prepoznati, kada se papučice približe grudnom košu, da li treba da isporuči DC šokove i tako eventualno prekine malignu srčanu aritmiju i pomogne pacijentu da preživi taj akutni događaj. Bez obzira na etiologiju, pružanje prve pomoći je isto kod zastoja rada srca, a nakon prebacivanja u zdravstvenu ustanovu sledi dalja dijagnostika.
(Pančevac)
