U narednim nedeljama „Pančevac” će u saradnji s Regionalnim centrom za talente „Mihajlo Pupin” predstaviti dvadesetak mladih sugrađana koji su osvojili mnogobrojna priznanja na državnim i međunarodnim takmičenjima iz različitih oblasti.
Stefan Ilić, student softverskog inženjeringa na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu, posvetio se nauci. Njegov rad o narodnom heroju Marku Kuliću osvojio je dve državne nagrade, a na Međunarodnoj konferenciji mladih naučnika u oblasti društvenih nauka nagrađen je srebrnim odličjem. Još u osnovnoj školi je započeo svoj put učešćem na takmičenjima matematičkih veština.
– Ta inicijalna ljubav prema prirodnim naukama omogućila mi je da se pronađem u svemu tome. Otišao sam i korak dalje i zagazio u sferu društvenih nauka. Pa ipak, mislim da je ključna stvar bila uključivanje u rad Regionalnog centra za telente „Mihajlo Pupin” i saradnja s profesorom Nikolom Koneskim. Stekao sam prve korake u oblasti istraživačkog rada. Jednostavno, ušli smo u istoriju kroz praktičnu primenu. Rovario sam po arhivi i istorijskoj građi. Nikada nisam ostao u granicama prirodnih nauka i savremenih informacionih tehnologija. Prelazio sam ih. I to i danas činim, ali u znatno manjoj meri nego što je to bio slučaj kada sam bio srednjoškolac. Humanistički pristup nauci mi je oduvek bio bliža strana nego uskostručan, jer život je kompleksna stvar i zahteva, pored znanja, i posedovanje velikog broja različitih sposobnosti i veština – zaključuje Stefan Ilić, kome su prirodne nauke sada primarna strana naučnog angažovanja, dok je istorija sad hobi.
Humanistički pristup nije tako čest, naročito među mladim naraštajima, ali Stefan je jedan od onih koji nastavljaju tradiciju gajenja svestranog pristupa naučnoj doktrini. Sebe doživljava kao najboljeg društvenjaka među prirodnjacima i najboljeg prirodnjaka među društvenjacima. Neko bi rekao da je ovo „vin-vin” kombinacija.
Zorana Tripković, studentkinja istorije na Beogradskom univerzitetu, u svet nauke je ušla jer je preokupirana vlastitim subjektivnim svetom. Povučena je u sebe i misaoni je tip. Dobitnica je prve nagrade na 65. državnom takmičenju talentovanih učenika srednjih škola i smotri istraživačkih radova srednjoškolaca.
– Imala sam potrebu da se nečemu sama posvetim, a istorija je bila savršena za to. To što sam introvertna osoba, ne znači da me ne zanima društvo kao celina. U jednom periodu svog školovanja nije me interesovalo da učim, ali časovi istorije su izmenili stvari iz korena. Počela sam sve više da slušam na časovima, da posvećujem pažnju. Uključila sam se u takmičenja, upoznala ljude istog interesovanja i onda je sve krenulo svojim tokom. Istorija mi je mnogo pomogla u životu. Neko će izabrati u životu da sedi kod kuće i da uči. Drugi se posvećuju društvenim događajima koji im prijaju. Treći će otići u klub. Za ove prve neko će reći da podnose žrtvu. To nije tačno. Meni je draže da se posvetim čitanju i istraživanju nego da budem negde napolju – kaže Zorana i ističe da je nekada teško kada pored redovnih obaveza treba uložiti dodatni napor i spremati se za takmičenja. Ali ona to ne vidi kao žrtvu. Za nju je to posvećenost koja joj pruža zadovoljstvo.
Smatra da je porodični odgoj od primarnog značaja za sticanje radnih navika, a samim tim i za prihvatanje učenja kao važnog segmenta u životu.
Danas, kako kaže, roditelji ne posvećuju dovoljno vremena svojim mališanima, zbog čega mnogi đaci ne mogu da odgovore na zadatke koje pred njih postavlja škola, a kasnije i sam život. Posvetiti se učenju, bar na dva sata dnevno, prvi je korak – ohrabrujuće poručuje Zorana školarcima.
(Pančevac/Z.Stanižan)
