Trećeg vikenda septembra, u organizaciji Mađarskog
kulturnog društva „Petefi Šandor”, uzgred u okviru 64. „Vršačkih
dana berbe”, održani su jubilarni 25. „Dani Herceg Ferenca”.
Petak, 16. septembar
Prvog dana književnog susreta, koji je planiran na dva i po dana,
glavna uloga je pripala najmlađima, koji su nastojali da preko
bajki Ferenca Hercega prikažu svet iz druge polovine 19. veka,
kada je još i sam književnik, proglašen poglavarom pisaca, bio
dečak. Dečak, mali sanjar, ali toliko odlučan da je naumio da s
brega pošto-poto spusti kapelu „Sveti krst”, i to u jednoj korpici.
S vremenom se sve odvijalo sasvim drugačije. Dete je odraslo, a
kada je, napustivši rodni grad, on dospeo u beli svet, preko svojih
dela nije samo kapelicu poneo i grad u podnožju Vršačkog brega,
već je odneo sa sobom i sav rodni zavičaj, s brižnom ljubavlju i
ni sa čim uporedivom privrženošću.
I eto uvertire u sali Mađarskog kulturnog društva „Petefi
Šandor”, organizatora manifestacije. Tibor Kovač, mladi
pripovedač bajki, učenik slavnog pripovedača Antala Lečeija,
tumačio je Hercegovu bajku „Obadove tri žene”, a zatim je ekipa
vršačke dece, pa i one nekadašnje dece, dala uvid u avanture
„Nestalih lutki”. Na kraju su članovi Jermenovačkog omladinskog
kluba, u pripremi svoje profesorke Elvire Moric, izveli
dramatizovanu bajku Ferenca Hercega „Kišobran”, s kojom su
uspešno nastupili na pokrajinskoj smotri školskih dramskih
sekcija. Kao da su pomalo bili vidoviti s tematikom, baš se u
toku predstave sručio pljusak na grad. Susret, na kome su
učesnicima uručeni i poklon-paketići Nacionalnog saveta
mađarske nacionalne manjine, upotpunili su stihovi i uspavanke
uz „ljuljanje kolevke” „Ringato” pod rukovodstvom pedagoga Lenke
Erdelji iz Temerina.
Subota, 17. septembar
Učenje jevanđelja po Luki (Lk. 8, 4–15) prikazuje težnju sejača,
odnosno sudbinu njegovim rukama posejanu u osnovi kvalitetnog
semena. Taj pasus je citirao i velečasni Alen Palatinuš,
sveštenik, u svojoj propovedi u okviru prigodne svete mise u
vršačkoj katedrali „Sveti Gerhard” u subotu pre podne, gde je, kao
i na drugim skupovima, sve više nepopunjenih klupa. Ali hor je u
ostacima još tu i u takvim svečanim prilikama peva prastari
psalam: „Gospo naša, nada roda našeg…”
Književnu konferenciju o jednom od najznačajnijih stvaralaca
izgnane mađarske literature u svečanoj sali gradske kuće održalo
je društvo „Herceg Ferenc” iz Budimpešte. Društvo je uz veliko
napregnuće uspelo da vrati Hercega i njegova kapitalna dela u
svest nacije, kao i u obavezan školski program, naravno zasad
samo u zemlji matici.
Prvi predavač, a ujedno i voditelj konferencije bio je
istoričar književnosti Mihalj Takaro, dobitnik nagrade „Jožef
Atila”, predsednik Društva. On je stvaralačku veličinu Hercega
prikazao preko njegovog romana iz 1919. godine pod naslovom
„Kapija života”. Za njim je Đerđ Derner, dramski umetnik,
dobitnik povelje „Košut”, direktor Novog pozorišta, analizirao
Hercegova dramska ostvarenja. Katalin Liktor, istoričar
književnosti i izvršni sekretar Društva, govorila je o časopisu
„Nova vremena” i njegovom značaju, kao i o Hercegovom uređivanju
lista.
Na kraju je dr Laslo Gazda, istoričar, dobitnik nagrade
„Jožef Atila”, autor monografije o Ferencu Hercegu, prikazao i
javno delovanje našeg pisca – poglavara, pa i u ulozi borca za
nacionalno jedinstvo, i upoznao nas je i s različitim
karakteristikama njegovog dela u raznim istorijskim epohama. „Od
svojih principa nije odustao ni onda kada se već oko njega ceo svet
sve više okrenuo naglavačke”, mogli smo čuti.
Došla je delegacija i iz Dete iz rumunskog dela Banata (pod
vođstvom Okružnog saveza Mađara Rumunije predsednika Đerđa
Katona), kao i gosti iz grada pobratima Helvecije iz Mađarske (s
gradonačelnikom Karoljem Balogom na čelu), koji su ovom
prilikom uručili spomen-plaketu dr Trajanu Kačinu, predstavniku
grada i savetniku zaduženom za kulturu, povodom
petnaestogodišnjice bratimljenja od 22. septembra 2007. Iz
naših pokrajinskih institucija bili su prisutni mr Jene Hajnal,
predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, i
Ana-Marija Pinter, član Izvršnog odbora Saveza vojvođanskih
Mađara, a Kulturni savez vojvođanskih Mađara predstavljao je
potpredsednik Karolj Ranc.
A kako dalje? Zasad bi bila velika neodgovornost upustiti
se u bilo kakva predviđanja, obećanja. Ono što je već sada
evidentno jeste da je za ozbiljan nastavak potrebna mnogo
ozbiljnija saradnja, a biće potrebna i mnogo veća podrška
zajednice. Prići, obraćati se, poslušati, ohrabrivati, tešiti.
Jedni druge. Naime, sve što su do sada (od 29. novembra 1885),
udruženi u kulturi, organizovani Mađari iz Vršca ostvarili, to
je samo i isključivo rezultat svesnog timskog rada. Svih njih.
Hvala Svevišnjem za milost što nas održava. „Nad lebdećim
oblacima nebo je zanavek plavo!” (Ferenc Herceg, „Zlatna
violina”.)
Istaknuti sponzori ovogodišnjih, jubilarnih 25. „Dana
Herceg Ferenca” bili su Fondacija „Bethlen Gabor”, Nacionalni
savet mađarske nacionalne manjine i Pokrajinski sekretarijat za
obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne
zajednice.
Imre Martinek
