Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Svetom mučeniku Polievktu, hrišćanskom svetitelju iz 3. veka.
Crkveni spisi kažu da je jermenska zemlja nakvašena krvlju mnogih hrišćana koji su vekovima na tom području stradali zbog svoje vere. Ipak, prva krv koja je za Hrista bila prolivena tu bila je, prema predanju, krv Svetog Polievkta.
Priča o životu ovog svetitelja i danas je jedna od najlepših priča o prijateljstvu i snazi bratske ljubavi. Naime, prema legendi, Polievkt je imao najboljeg druga. On se zvao Nearh i bio je hrišćanin.Polievkt nije bio kršten niti se preterano interesovao za duhovne stvari. Bio je mlad i želeo je pre svega da se dobro provodi i što bolje i lagodnije živi.
Međutim, sredinom 3. veka, u vreme cara Valerijana, počeli su strašni progoni hrišćana. Nearh je znao da će uskoro doći i do njega i mirno je čekao na smrt. Jedina žalost mu je, prema predanju, bila ta što nije svog prijatelja uspeo da ubedi u ispravnost svoje vere i ljubavi prema Isusu.
Kada je Polievkt saznao šta će se dogoditi Nearhu i koliko je čak i pored smrtne opasnosti u kojoj se nalazio njegovom drugu stalo da on postane hrišćanin, obećao je da će se krstiti. Ovo je Polievktu promenilo život! U snu mu se javio Bog koji je „skinuo s njega staro odelo i obukao ga u novo, presjajno, i postavio ga u sedlo krilatome konju“.
Svetitelj je ovo shvatio kao znak da ne treba da se krije! Otišao je u grad i naočigled svih iscepao carevu zapovest o progonu hrišćana, a zatim je i polupao mnogobožačke kipove. Zatvoren je i ubrzo osuđen na smrt. Kada je izveden na gubilište, u masi ljudi koja je došla da gleda pogubljenje, ugledao je Nearha kome je, priča kaže, tada viknuo: „Spasavaj se, dragi moj druže! Seti se zaveta ljubavi među nama utvrđenoga!“
I Nearh je kasnije postradao kao mučenik i postao svetac. Praznuje se 22. aprila, samo nekoliko meseci nakon praznika posvećenog njegovom nerazdvojnom drugu Svetom mučeniku Polievktu.
Sveti mučenik Polievkt zaštitnik je svakog iskrenog prijateljstva i bratske ljubavi. Na njegov praznik ljudi se i danas često bratime i prijateljima poklanjaju male znake pažnje kako bi im pokazali koliko im je stalo do njih. Danas obavezno pozovite prijatelje i vama drage osobe! Čak i ako im ne kupite ništa, nađite se i provedite malo vremena zajedno. Jer, nije stvar u darovima. Stvar je u pažnji i ljubavi koju pokazujemo i najsitnijim gestovima.
(Pančevac/kurir)
