Prepodobni Simeon Novi Bogoslov, ovaj bogonosni i veliki Otac Crkve rođen je u Galati Paflagonijskoj, vaspitan u Carigradu i uvršćen u dvorjane cara Vasilija i Konstantina Porfirorodnih. Srpska pravoslavna crkva danas obeležava pored Prepodobnog Simeona i Svetog Grigorija Dvojeslova.
Ostavi sve radi Hrista i povuče se u manastir. Podvizavao se pod rukovodstvom starca Simeona, potom bio iguman manastira svetog Mamanta i najzad otšelnik. Najveći bogoslov posle svetog Grigorija Bogoslova. Osećao blagodat u srcu svome. Njegove su reči prava duhovna i bogoslovska otkrovenja. Upokojio se 1032. godine. Veruje s eda su njegove mošti čudotvorne.
Sveti Grigorije Dvojeslov
Sin senatora Gordijana, i sam potom bi senator i načalnik grada Rima. No čim mu se otac upokojio, on se preda duhovnom životu. Od svog velikog bogatstva sazida šest manastira u Siciliji i sedmi u samome Rimu u čast apostola Andreje, u kome se i on postriže. Silvija, majka njegova, takođe se zamonaši u jednom ženskom manastiru.
Po smrti pape Pelagija izabran bi Grigorije za papu. On bežaše od te časti i vlasti, i krijaše se po gorama i gudurama, no Gospod ga prokaza onima koji ga tražahu na taj način što se pojavi stub ognjen od zemlje do neba na onom mestu gde se Grigorije krijaše. Beše neobično milosrdan. Sav svoj dohodak upotrebljavaše na skloništa bednih i na gostoprimstvo.
Često prizivaše bedne ljude i služaše im oko trpeze. Bavio se i pisanjem korisnih knjiga. Dvojeslov, ili Sabesednik, on se i naziva zato što je napisao knjigu pod tim imenom, u kojoj je izneo vrline i čudesa italijskih svetitelja. Sastavio je i svetu Liturgiju Pređeosvećenih Darova, koja se služi sredom i petkom Časnoga posta. Njegov arhiđakon Petar viđao je goluba gde leti iznad njegove glave kad je sedeo i pisao. Predstavio se Gospodu 604. godine.
(Pančevac)
