Mladi ljudi ne žele da idu u zanatske škole. Po onoj narodnoj izreci – uči školu da ne moraš da radiš. Međutim, sada su neki zanati bolje plaćeni nego akademska zvanja, kažu u Uniji poslodavaca. Prema statističkim podacima, i dalje najviše zarađuju programeri i kontrolori leta, ali život često demantuje statistiku.
„Zanat je zlata vredan“ – po svemu sudeći, pisac je bio u pravu. Iako je IT sektor već dugo na listi najplaćenijih poslova, zanatlije im se sve više primiču. Čak mnogi koji se bave zanatima često zarade i više od stručnjaka za kompjuterom.
„Mladi ljudi ne žele da idu u zanatske škole. Otprilike po onoj narodnoj – uči školu da ne bi morao da radiš. Međutim, sada ispada da su neka zanatska znanja neuporedivo bolje plaćena nego akademska“, kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
Ipak, statistika pokazuje da programeri i kontrolori leta u proseku zarađuju više od 2.000 evra mesečno. Na pojedinim poslovima u IT sektoru prosečna plata dostiže čak i 500.000 dinara.
Skoro deset puta manju prosečnu zaradu ima medicinsko osoblje – oko 70.000 dinara, dok lekari zarađuju najmanje oko 100.000 dinara.
Među najobrazovanijima, nastavnici i profesori u školama imaju najmanje prihode – mesečno zarađuju u proseku od 56.000 do 100.000 dinara.
Plata varioca i do 4.000 evra
Sa zanatima se zarađuje značajno više, ali je pravilo – što više radiš više zaradiš. Najbolje ide frizerima, vodoinstalaterima, variocima i automehaničarima. Na nekim oglasima se nudi početna plata koja je čak ista ili veća od lekarske ili profesorske.
„Visoke zarade nam govore da se na tržištu rada zaista vodi borba za preostali kvalifikovani i kvalitetan kadar. To možemo da zaključimo u svim situacijama gde poslodavci izdvajaju visoke sume za naše uslove kako bi privukli sve i zadržali ih u svojim kompanijama“, ističe Miloš Turinski iz Infostuda.
Plata varioca na nekim oglasima bila je i do 4.000 evra, ali to su uglavnom sezonski poslovi, od tri do šest meseci. Zarada jeste velika, ali često nije zagarantovan posao tokom cele godine.
Poslodavcima ne ostaje ništa drugo nego da ponude veće zarade
Privatnici, s druge strane, sami sebi uplaćuju doprinose, porez plaćaju paušalno, a većina je prijavljena na minimalac.
Ni frilenseri, odnosno oni koji obavljaju onlajn poslove za strane kompanije nisu zainteresovani da plaćaju porez. Procenjuje se da ih ima više od 70.000, a da je do avgusta tek oko 2.000 njih podnelo poresku prijavu. Slično je i sa influenserima, onima koji izdaju stan na dan, ali i sa majstorima.
„Ako nam treba keramičar, mi se nećemo obraćati preduzeću koje se bavi građevinarstvom nego privatnom keramičaru i tada su njemu velike šanse da izbegne obaveze prema državi. To se odnosi na većinu tih zanimanja“, objašnjava Atanacković.
Zbog deficita radnika u mnogim oblastima, poslodavcima ne ostaje ništa drugo nego da ponude veće zarade za potencijalne radnike, bilo da je reč o privatnom ili državnom sektoru. Gotovo da ne postoji drugi način da se kadrovi na našem tržištu privuku, osim velikih plata.
Oni koji traže novi, a pogotovo prvi posao, uvek će gledati veću zaradu nego druge uslove rada. U suprotnom, mnogi će okušati sreću u inostranstvu, ali ne da se obogate, već da zarade i žive.
(Pančevac/RTS)
