Dok stižu vesti o novom velikom sukobu i stradanju u ratu Izraela i Hamasa, na 74. zasedanju UNHCR-a u Ženevi razgovara se o rekordnom broju raseljenih u svetu i o nedostatku sredstava za pomoć izbeglima. Organizacija se, kažu, suočava sa najtežim trenucima u 70 godina postojanja. A o problemima izbeglih sa Kosmeta, šef srpske diplomatije zasebno je razgovarao sa rukovodstvom UNHCR-a i mađarskim kolegom.
Minutom ćutanja za žrtve zemljotresa u zapadnom Avganistanu i žrtve sukoba u Izraelu počelo je zasedanje opterećeno novim ratnim žarištima i novim porastom izbeglica širom sveta.
Uz rekordne brojeve raseljenih i nove sukobe u prošloj i ovoj godini, UNHCR je suočen i sa nedostatkom sredstava. Do kraja ove godine za pomoć najugroženijima nedostaje 650 miliona dolara.
„Nedostatak finansija utiče na izbeglice i rasljene i pravi pritisak na zemlje koje ih primaju i koje su najveći donatori. Zbog toga, videli smo – imamo manje hrane koju delimo u Bangledašu, Jordanu i više afričkih zemalja. Sa takvim negativnim okolnostima su suočeni i oni koji ostaju. To vodi i do smanjenja broja usluga i u Demokratkoj Republici Kongo“, rekao je Filipo Grandi, visoki komesar UN za izbeglice.
Trend rasta broja prisilno raseljenih
Uz sukobe u Ukrajini, borbe u Sudanu, kao i u Nagorno Karabahu koji su doveli do iseljavanja više od 100 hiljada Jermena, uticali su i dodatno na nastavak trenda rasta broja prisilno raseljenih.
„Pobuna je prekinula sve napore naše države, uključujući i suverenitet svih institucija i međunarodnih misija. Pobunjenici su napali i sedište UNHCR-a, naterali građane da napuste domove pod pretnjom oružjem i zbog toga je broj raseljenih porastao na 5 miliona“, kaže šef diplomatije Sudana Ali Elsadig Ali.
Ministar rada i socijalne zaštite Moldavije Aleksej Buzu ističe da njegova zemlja pojačava podršku ukrajinskim izbeglicama i da će učiniti sve da se ona nastavi.
„U svom poslu, upoznao sam mnoge ukrajinske izbeglice koje danas rade kao socijalni i zdravstveni radnici, učitelji, započeli su poslove ili građanske inicijative u mojoj zemlji. Njihov dopirnos je važan i ne radimo dovoljno da pojačamo njihovu ulogu u našem društvu“, kaže Aleksej Buzu.
Dačić: Na Kosovo i Metohiju vratilo se 12.707 ljudi
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ukazao je na to da se na Kosovo i Metohiju vratilo 12.707 ljudi
„Suočavajući se sa različitim preprekama, uključujući pretnje i nasilje, pa je održiv povratak mali i procenjuje se da je ispod dva procenta. Intreno raseljeni u Srbiji ne mogu da ostvare svoje pravo da izaberu između lokalne integracije i povratka, jer Kosovo ni 20 godina od uspostavljanja međunarodnog prisustva nije omogućilo održiv povratak, niti postoje neophodne garancije za sigurnost ljudi i imovine, vladavinu prava, odsustvo diskriminacije i ostvarivanja osnovnih ljudskih prava“, istakao je Dačić.
U prvoj polovini 2023. broj prisilno raseljenih dostigao je novi rekord. Pre nešto više od 48 sati i izbijanja sukoba u Izraelu bilo ih je više od 110 miliona širom sveta.
U potrazi za boljim životom prolaze kroz Srbiju i Mađarsku
Uz ratne sukobe, oni koji napuštaju svoje domove i zemlje odlaze i zbog kimatskih promena, ekonomskih razloza.
U potrazi za boljim životom mnogi prolaze kroz Srbiju i Mađarsku i to je bila i jedna od tema razgovora šefova diplomatije dve zemlje u Ženevi. Uz to, mađarski ministar preneo je stav premijera Orbana da Mađarska neće dozvoliti uvođenje sankcija Srbiji.
Prema podacima UNHCR-a, među raseljenima najveći deo je onih koji su ostali u svojim matičnim zemljama i njih je bilo više od 62 miliona. Pre sukoba u Izraelu i Nagorno Karabahu, bilo je i više od 35 miliona onih koji su napustili države u kojima su rođeni.
(Pančevac/RTS)