Otvoren je još jedan Salon umetnosti Pančeva. Pamtimo ga kada je počeo, 1971. godine, kao pančevački Oktobarski salon. Sada je tema bila „Ostrva i granice”. Da li da se spasavamo, da se zatvaramo, da bežimo od sveta koji nas okružuje? Pitanje je i za umetnike, a bogami i za sve nas.
Raznovrsno i inspirativno, razigrano, zapitno i lepo, povremeno i duhovito, pa i na ivici sprdnje u odnosu na sebe i na svet i na likovnost. Ovogodišnje „ostrvo” pančevačkog Salona umetnosti obeležavaju različite inspiracije, iskustva i poetike – počev od dva umetnika koji su izlagali još na prvom Oktobarskom salonu pa do tek stasalih umetnica i umetnika, koji Pančevu daruju atmosferu umetničkog razigravanja. Ovom prilikom su podeljene četiri nagrade. Radovi će biti otkupljeni od Dragane Kuprešanin, Katarine Rakić i Vladimira Tomića. A termin za samostalnu izložbu u Galeriji savremene umetnosti pripao je Milanu Bulatoviću.
Možda, kako je rekao slikar Milan Jakšić, koji je zajedno s vajarkom i slikarkom Nadom Denić osmislio temu i birao radove za ovogodišnji Salon, nije ni bilo vremena da umetnici do kraja osmisle šta su za njih „ostrva i granice”, ali to za njih ostaje inspiracija i za neko buduće vreme, kao što su i njemu i Nadi godinama.
– Zašto „ostrva i granice”? Mi to godinama slikamo. Mi godinama slikamo granice. Ja pišem u tekstovima zašto granice. Zašto granice – jer to je ono što nas sputava. Ona slika ostrva. Zašto ostrva – da se usamiš, da se sklanjaš, da bežiš. I opet si iza granica. Kad danas gledaš svet – gledaš samo granice. Ovo su slike da zagolicaju. Jer ne može se za petnaest dana napraviti slika na temu koju smo zadali. Možda će sad od toga nešto da nastane. Ako neko od njih bude inspirisan da o tome razmišlja – odgovara nam Milan Jakšić na pitanje kakav su izbor imali ove godine.
Podseća i na to da su na prvom Salonu, održanom 1971. godine u Narodnom muzeju, izlagali i Nada Onjin Žužić i Vladimir Tomić, koji su i danas tu, rečima: „Zar to nije dokaz da su oni pravi majstori umetnosti, oni koji stvaraju 53 godine?” A učesnik tog prvog, tada Oktobarskog salona, bio je i sam Milan Jakšić, koji sada na Salonu umetnosti svoj doprinos daje kao član žirija.
I urednica vizuelnog programa u Kulturnom centru Ivana Markez Filipović istakla je da je cilj bio da se umetnici, koliko mogu, pozabave temom „ostrva i granica”.
– Tema je trebalo da podstakne da se zapitamo o ovom savremenom trenutku u kojem živimo, da se zapitamo o tome da li nam je umetnost jedino ostrvo u kojem se osećamo sigurnim, opuštenim, neometanim. Svakako da više od pola veka stvaralaštva na salonima govori o izuzetnoj umetničkoj snazi koja vlada u našem gradu. Radujemo se autorima koji nam se iznova javljaju, kao i novima. I svake godine je Salon sve bolji i, nadam se, lepši – kazala je Ivana na otvaranju Salona.
Salon je svake godine dokaz da je Pančevo grad umetnosti i grad umetnika, kazala je Marija Jević, članica Gradskog veća za resor kulture, pozdravljajući umetnike i publiku.
– Izuzetno je važno da u našem gradu umetnici mogu da se bave umetnošću, da imaju uslove da stvaraju. U doba komercijalizacije veoma je bitno da se sačuvaju istinske i prave vrednosti. Lepo je videti vas ovde na okupu, uživati u vašim radovima, razgovarati s vama. Budite i dalje verni sebi, budite iskreni, angažovani, provokativni. Budite umetnici i bavite se umetnošću, a Grad Pančevo će se potruditi da vam pomogne da u njemu stvarate i izlažete svoje radove – poručila je Marija Jević.
Salon je otvoren do 25. novembra, pa ne propustite da vidite šta nam naši pančevački umetnici kažu o svetu u kojem živimo i navratite u onu lepu žutu kuću na uglu Ulice Radomira Putnika i nekadašnjeg Korzoa.
(Pančevac)
