Između četvrtog i petog izvlačenja u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“ otkriven je pokušaj prevare sa računima. Uhapšeni muškarac sumnjiči se za krivično delo računarska prevara, za koje preti i tri godine zatvora. Reč je o jednom obliku visokotehnološkog kriminala koji je u porastu – zato stručnjaci kažu da je najvažnije izgraditi snažnu infrastrukturu i sisteme koji bi bili odbrana od mogućih prevara i napada.
Dvadesetosmogodišnji muškarac je, prema rečima policije, pokušao da prevari sistem i programe u okviru nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“.
„Sumnjiči se da je napravio skripte koje su automatski vršila izmene PFR brojeva fiskalnih računa i vremena njihovog izdavanja, a zatim i automatsko slanje tih računa ka aplikaciji navedene nagradne igre. Unošenjem netačnih, odnosno lažnih podataka, pokušao je da utiče na rezultat elektronske obrade podataka“, saopštio je MUP nakon hapšenja.
Poslao nekoliko hiljada lažnih računa
Koliko je računa tako poslato u igri „Uzmi račun i pobedi“, ne zna se tačno. Moguće i nekoliko hiljada. Bez obzira na to, šteta nije napravljena, a aplikacija je bezbedna, uverava ministar finansija.
„I zaštićeni i sposobni da vide i prepoznaju bilo kakve zloupotrebe, tako da građani Srbije sa jedne strane treba da budu potpuno bezbrižni kada je reč o sigurnosti ovih sistema, što je pokazao i ovaj primer, a sa druge strane neka to bude upozorenje svima koji pokušavaju da zloupotrebe jednu prelepu nagradnu igru“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.
Zloupotrebe su poslednjih godina sve češće. Uz sazrevanje digitalnog prostora, sazreva i digitalni kriminal. Napadači najčešće koriste fišing – klikom na link ili prilog u mejlu korisnik ostavlja svoje podatke, primera radi, sa platne kartice.
Etički hakeri proveravaju slabosti softvera
Zato je važno, kažu stručnjaci, da aplikacije i sajtove prvo testiraju takozvani etički hakeri, koji će opipati sve slabosti softvera.
„Manje-više na neku igru mačke i miša, ko će smisliti bolji način da izvede ono što je naumio i kako će uspeti da zaobiđe pojedine odbrane, a na onima koji brane sisteme da pokušaju da na osnovu podataka koje imaju, predvide neko neautentično i nerealistično ponašanje koje bi dolazilo od običnog korisnika“, objašnjava Bojan Perkov iz Fondacije „Šer“.
Računarske prevare kažnjive su slovom člana 301 Krivičnog zakonika. Novčana kazna ili zatvor do tri godine preti svakom ko lažnim podacima pokušava da utiče na elektronsku obradu podataka kako bi pribavio korist.
(Pančevac/Blic/RTS)
ISTRAGA NAPADA NA DELEGACIJU KK CRVENA ZVEZDA Policija u Zadru privela dve osobe
