Sa godinu dana dobila je svog prvog psa i od tada su oni sastavni deo njenog života. Devetnaestogodišnja Milica Lazić iz Požege brucoš je na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, ali već odavno njen hobi je dresiranje pasa. Sve je počelo kada je želela svog malinou Kiru da nauči osnovnim komandama i uspela u tome. Opasan i nepoverljiv pas, uz njenu dresuru postao je pravi kućni ljubimac.
„Od malih nogu sam svim psima prilazila bez straha i to je ljubav koja ne može da se opiše rečima. Iako je bilo dosta predrasuda zbog toga što se ja kao mlada devojka bavim dresurom opasnih pasa, sve sam ih razuverila jer dresura nije moj posao, već hobi koji mi pričinjava ogromno zadovoljstvo. Sa mojim belgijskim ovčarom sam počela. To su psi koji tek od druge godine kreću da se uče osnovnim komandama, jer su do tada još uvek nezreli“, priča za RINU ova mlada dreserka iz Požege.
Dresuru je učila na predavanjima, od stranih dresera preko jutjuba i postala pravi majstor. To najbolje dokazuje upravo i njen pas koji osvaja brojne nagrade na Međunarodnim izložbama. U Zlatiborskom okrugu ubrzo su svi ljubitelji pasa čuli za Milicu, pa je ovog leta imala pune ruke posla. Njenu dresuru prošli su ne samo ovčari, već i druge rasa pasa.
„Vlasnici većinom traže da njihove ljubimce naučim osnovnim komandama. Da se odazivaju na ime, da mogu da ih ostave ispred prodavnice, da ne napadaju ljude, druge pse i ptice. Ali, bilo je i onih specijalnih zahteva kao na primer da pas da šapu, da se prevrne na komandu. Metoda koju ja koristim naziva se pozitivnom, jer radim po principu nagrade. Ukoliko pas uradi ono što se od njega traži dobija nakon toga lopticu ili hranu u zavisnosti šta više preferira“ – rekla je Milica.
Ona naglašava i podvlači da ne postoje loši psi, već samo loš pristup vlasnika prema njima i da samo od toga zavisi kakav će biti njihov kućni ljubimac kad stasa.
„Svi psi su mahom jako inteligentni i vole da uče, zato je jako važno da se radi sa njima. Jako je važno da vlasnik vodi računa o svom kućnom ljubimcu od kako kroči u njihov dom, sa njima mora dosta da se radi kako bi na kraju bili ponosni vlasnici“, kaže ova buduća doktorka veterine.
Najveću podršku u njenom hobiju pruža joj porodica, bez koje ne bi uspela da postane ovako dobar i uspešan dreser kao što je sad.
„Odmah smo prepoznali tu njenu ljubav prema psima i nismo želeli da je sputavamo. Tu smo da je podržimo da ostvari svoje snove. Pratimo ono što radi, podržavamo je. Na samom početku mžda i nije bilo svejedno što je birala da bude dreser opasnih pasa, ali ubrzo smo shvatili da nemamo ni najmanji razlog za brigu jer to je ono u čemu se odlično snalazi i voli ono što radi, a to je najvažnije“, izjavio je Miličin tata Krsto.
Milica je ovih dana zauzela klupu na predavanjima na fakultetu, ali kako kaže, to je neće sprečiti da svaki svoj slobodan trenutak posveti svojim psima.
RINA.
