Ugovor za stalno nemam, ugovori su mi na po mesec dana, pokrivam pet sela i 2.000 ljudi. U ambulanti nemamo ni grejanje, samo dve TA peći, sama ribam podove jer ni čistačicu nemamo, kaže za Kurir dr Tamara Petković (29) iz Paraćina, koja radi u seoskoj ambulanti u Raševici.
Tamara je ona mlada doktorka o kojoj je, ne imenujući je, pričala ministraka zdravlja prof. dr Danica Grujičić kad je posle prošlonedeljne posete Paraćinu i okolnim selima rekla za Euronjuz da ju je „ispreslišavala jedna mlada doktorka u selu kod Paraćina“, da je kazala da će da ode ako ne dobije ovo, ono, zašto nema ovo i da ta deca imaju ideju šta sve mogu da urade u opštoj praksi.
– Pravo da vam kažem tog dana sam imala neke privatne probleme i bila sam besna, nisam toliko ni razmišljala o dolasku ministarke. Jednostavno sam rekla što mi smeta bez ikakve pripreme. Kad je ministarka pitala šta mi treba u ambulanti, rekla sam ko iz topa: „Ugovor za stalno, na mesec dana potpisujem ugovore“ – priča Tamara pa veli:
– Jedini sam lekar u ambulanti u Raševici, na desetak kilometra od Paraćina, u kom živim. Imam oko 2.000 pacijenata, dolaze mi iz sela Potačac, Svojnovo, Sinji Vir i Trešnjevica. Ovde sam od aprila 2021, prvi mi je posao, prethodno sam godinu dana živela u Austriji. Najpre sam bila kao zamena u ambulanti, a u martu su mi preinačili ugovor zbog povećanog obima posla. Ali to može da bude najviše 24 meseca, svakog meseca potpisujem ugovor.
Tog dana pratnja ministarke bila je velika, a Tamara je sve zatekla. Krenulo je tako što je rekla ministarki da se oseća slobodno da kaže sve..
– Rekoh da država nas mlade lekare uopšte ne poštuje, ne uvažava, da su nam vezane ruke. Pitala sam je i šta ja treba da uradim da bih dobila posao za stalno?! Ako se priča na sva usta da smo potrebni, šta je problem da nas zaposle? Radim skoro dve godine, nemaju primedbi na moj rad, a nema izgleda za stalnim zaposlenjem. A tek da ne pričam o daljem usavršavanju i specijalizaciji, to je za nas misaona imenica. Kazala sam i da nemamo mogućnost ni da se osamostalimo. Sa skoro 30 godina i dalje živim sa roditeljima i tapkam u mestu. Ministarka je rekla: „Dete je u pravu! Dobićete ugovore za stalno“ – u dahu će Tamara:
– Ostali, pa i direktorka Doma zdravlja su ćutali. A ja sam nastavila barabar sa ministarkom. Jeste da su u maju renovirali ambulantu, zamenili stolariju, okrečili, sredili dva WC, ali sve je to delimično. Velika je ambulanta, nekada su ovde bili i babica, stomatolog, vrtić… Danas smo samo sestra i ja i apoteka. Grejemo se na dve TA peći i imamo jednu kvarcnu grejalicu sa one tri šipkice. U ordinaciji je i toplo, ali u hodnicima, kod sestre, nije baš najbolje. Navikle smo, ali nije u redu da ambulanta bude takva. U tom naletu nisam stigla da kažem ministarki da nemamo ni čistačicu, pa ili ja ili sestra ribamo podove.
SVEDENI SMO NA UPUT I RECEPT
– Rekla sam ministarki i da je naša primarna zdravstvena zaštita jako loša, da pacijenti i nemaju poverenja u lekare opšte prakse, da smo bukvalno svedeni na davanje uputa i propisivanje recepata. U mojoj ambulanti postoji EKG, ali druga sela ga nemaju. Ministarka je rekla kako svi beže od specijalizacije opšte medicine, što jeste tačno, ali je to zato što i ako specijaliziramo, i dalje ćemo biti tretirani kao doktor medicine – kaže Tamara i dodaje da je rekla da može mnogo toga da se promeni, da uz dodatnu obuku mogu i ultrazvuk da rade.
Kad se sve sleglo i kad je razmislila šta je sve sasula ministarki, pomislila je da joj sledi otkaz.
– Kad je taj moj adrenalin popustio, palo mi je na pamet da ću dobiti otkaz. Ali sam sebi rekla: „Boli me uvo!“ Sve što sam rekla mogu da kažem bilo kome. To je istina. Ne mogu da kažem da je super kad nije. Na kraju krajeva, žena je zato i došla, da pita kako je stvarno. Shvatila sam da iza mene ne stoji niko, da se za mene niko ne bori i da moram sama – ističe Tamara.
Sada je, kako kaže, na ranije planiranom odmoru. Ambulanta ne radi do 3. januara jer nema drugog lekara.
– Niko mi od mojih nadređenih ništa nije rekao posle te posete. Ali smo pre neki dan imali novogodišnju zabavu, shvatila sam da se samo o meni priča – sa osmehom završava Tamara, koja se nije setila da slikom ovekoveči susret s ministarkom.
(Pančevac/Kurir)
