U ponedeljak, 9. oktobra, obeležava se 169. godišnjica od rođenja Mihajla Pupina, jednog od najvažnijih srpskih i svetskih naučnika, kojie je rođen u Banatu, u idvoru.
Povodom ovog jubileja, više od četiri decenije se u njegovom rodnom Idvoru održavaju „Oktobarski susreti“, svečanost na kojoj se okupljaju naučnici. Tokom ovog događaja, zaslužnima za dostignuća u oblasti nauke dodeljuju se nagrade i priznanja, a takođe se nagrađuju i najuspešniji i najdarovitiji učenici i studenti.
Veliki broj njih pripada Regionalnom centru za talente „Mihajlo Pupin“ u Pančevu, ili su iz tog centra potekli.
Za sve posetioce ove manifestacije pripremljen je raznovrstan program koji će ih upoznati sa izuzetnim postignućima Mihajla Pupina i nasleđem koje je ostavio.
OBELEŽAVANjE DANA ROĐENjA MIHAJLA PUPINA
Narodni dom Mihajla Idvorskog Pupina
12.00 – Početak svečanosti
12.00-12.15 – Himna i Film „Pupin i ja 2“
12.15-12.30 – Pozdravni govori
12.30-12.50 – Referat dr Ivana Bošnjaka
12.50-13.15 – Dodela priznanja
13.15-13.20 – Čitanje govora Mihajla Pupina za klub Privrednik
13.20-13.30 – Dodela nagrada RCT Mihajlo Pupin Pančevo
13.30 – Grupna fotografija i polaganje venaca
-Koktel u Narodnom domu
Mihajlo Pupin je srpski elektro-inženjer, fizičar i pronalazač, doktor fizičke hemije, profesor matematičke fizike na Kolumbija univerziteta (SAD), dobitnik Pulicerove nagrade i uz Teslu i Milankovića, najpoznatiji srpski naučnik svih vremena. Rođen je u banatskom selu Idvoru, 9. oktobra 1854. U svet je krenuo iz Pančeva.
Ogroman doprinos nauci potvrđuju 34 verifikovana patenta Mihajla Pupina. Pupin je dao ogroman doprinos razvoju telekomunikacija, jer je on prvi patentirao višekanalni prenos, da se kroz jednu žicu i kroz jedan prostor može prenositi ne samo jedan signal, jedan kanal, jedan govornik nego desetine hiljada što je dalo veliku mogućnost za ekspanziju telekomunikacija. U oblasti elektronike postoje tri osnovne komponente. To su ispravljač za napajanje, generator signala i oscilator i pojačavač.
Pupin je uradio dosta i u oblasti medicine, za rendgensko zračenje. Tokom eksperimentisanja Pupin je vršio snimanje pacijenata koje su mu lekari saradnici dovodili. Koristeći fluorescentne ekrane koje je dobio od prijatelja Tomasa Edisona uspeo je da smanji vreme rendgenskog zračenja.
Pupin je karijeru profesora na Univerzitetu Kolumbija započeo 1889. i tu će provesti četiri decenije. Predavao je teorijsku elektrotehniku što ga je, prema sopstvenim rečima, usmerilo na proučavanje elektromagnetnih fenomena. Rezultat tih istraživanja bilo je njegovo električno strujno kolo sa specifičnim podešavanjem, što kasnije nalazi primenu u radio-vezama.
Pupin je, sledeći Rendgenova istraživanja i njegovo otkriće iks-zraka, razvio brzu metodu rendgenskog snimanja, koja se i danas koristi i zahvaljujući kojoj je vreme ekspozicije, koje je do tada trajalo oko šestdeset minuta, skraćeno na svega nekoliko sekundi. Na e-enciklopedijama stoji da Pupin ima oko 140 patenata u 29 država, među kojima su i njegovi čuveni kalemovi koji su mu doneli svetsku slavu.
Pravo na korišćenje Pupinovih kalemova prva je otkupila telefonska kompanija „Bel“, a zatim i nemačke kompanije „Simens“ i „Halske“. Nacionalni institut za društvene nauke SAD odlikovao ga je, za taj pronalazak, zlatnom medaljom. Inače, upravo zahvaljujući ovom izumu, danas su mogući međugradski i međunarodni razgovori putem fiksne telefonije.
Dobitnik je mnogih naučnih nagrada i medalja, bio je član Francuske akademije nauka, Srpske kraljevske akademije, predsedniuk Njujorške akademije nauka, predsednik američkog saveza za napredak nauke i počasni doktor 18 univerziteta. Po njemu je pored ostalog dobio ime i beogradski institut koji se od 1946. godine zove Mihajlo Pupin.
Umro je 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Woodlawn u Bronksu. Pupin je sahranjen na groblju u Bruklinu, u Njujorku, jer tada nije bilo srpskog groblja, a predlog je da se njegove mošti prenesu u Crkvu svetog Save na Vračaru.
(Pančevac)
ŽIVO U KAČAREVAČKOM DOMU KULTURE: Dečja nedelja za mališane, a evergrin za odrasle
